Трчање – омиљена дисциплина старијих атлетичара

– Го­ди­не ни­су огра­ни­че­ње за уче­шће у ма­ра­то­ну или по­лу­ма­ра­то­ну, где се че­сто до­га­ђа да се од­лич­ни ре­зул­та­ти по­сти­жу упра­во у зре­ли­јем жи­вот­ном до­бу. На та­квим так­ми­че­њи­ма има­мо и атле­ти­ча­ре од сто го­ди­на. Ипак, у ве­те­ран­ској атле­ти­ци не­ке ди­сци­пли­не мо­ра­ју да се за­тво­ре за оне ко­ји су пре­шли од­ре­ђе­не го­ди­не жи­во­та. Ди­сци­пли­не по­пут ско­ка увис или оног с мот­ком, опа­сне су за ста­ри­је так­ми­ча­ре, а они и не мо­гу да ис­пу­не нор­ме ко­је ва­же на так­ми­че­њи­ма. Опет, има­мо при­ме­ре да не­ко и са 80 го­ди­на мо­же бо­ље да тр­чи или ска­че, не­го мла­ђа осо­ба – об­ја­шња­ва Ре­пи­ће­ва, ко­ја је упра­во от­пу­то­ва­ла у Дан­ску на Европ­ско пр­вен­ство у атле­ти­ци за ве­те­ра­не где је у уло­зи де­ле­га­та. Њен по­сао је да над­гле­да све у ве­зи са ор­га­ни­за­ци­јом, по­што­ва­њем пра­ви­ла, да ли је ан­га­жо­ва­но до­вољ­но су­ди­ја, је­су ли ста­зе ка­ко тре­ба, да ли се одр­жа­ва до­пинг кон­тро­ла...

– На та­квим так­ми­че­њи­ма уче­ству­је око 3.000 осо­ба (у Дан­ској их је ви­ше од 3.800, из 44 зе­мље). Кон­ку­рен­ци­ја је ве­ли­ка, гра­ни­це се по­ме­ра­ју и што се ти­че тех­ни­ке, ква­ли­те­та, уз­ра­ста... Ра­ни­је су нај­бо­љи так­ми­ча­ри има­ли од 40 до 45 го­ди­на, а са­да из­ме­ђу 60 и 65 го­ди­на, у за­ви­сно­сти од ди­сци­пли­не – от­кри­ва Ре­пић-Ћу­јић.  

За ве­ли­ке успе­хе, сем уло­же­ног тру­да, по­тре­бан им је и но­вац. Про­блем је што на та­квим так­ми­че­њи­ма сва­ко сно­си сво­је тро­шко­ве. 

– Атле­ти­ка ни­је скуп спорт, јер ако тр­чи­те не тре­ба вам но­вац, али уко­ли­ко ска­че­те увис би­ће вам по­треб­ни усло­ви за ве­жба­ње. У том сми­слу, на­ша др­жа­ва пре­те­ра­но и не по­ма­же ве­те­ра­не у атле­ти­ци, али искре­но и ни­смо по­ка­за­ли по­се­бан ква­ли­тет у над­ме­та­њи­ма, а и као на­ци­ја не­ма­мо кул­ту­ру ба­вље­ња фи­зич­ком ак­тив­но­шћу. По то­ме се ма­ло бо­ље ко­ти­ра се­вер Ср­би­је, ту и та­мо Бе­о­град, док су ре­ци­мо Нем­ци не­над­ма­ши­ви у атле­ти­ци за ве­те­ра­не. Они ре­ци­мо има­ју пр­ва­ка у сприн­ту ко­ји има око 80 го­ди­на – на­бра­ја Ре­пић-Ћу­јић. 

Да го­ди­не ни­су пре­пре­ка по­твр­ђу­ју се­ни­о­ри ко­ји су по­сти­гли ве­ли­ке ре­зул­та­те иако се ни­ка­да про­фе­си­о­нал­но ни­су ба­ви­ли спор­том. На­ша са­го­вор­ни­ца при­зна­је да је упо­зна­ла же­ну из Хр­ват­ске, ко­ја жи­ви у Швај­цар­ској, и ко­ја је тек са 60 го­ди­на по­че­ла да се ба­ви тр­ча­њем.

– По­сти­гла је свет­ски ре­корд у атле­ти­ци за ве­те­ра­не у сво­јој ста­ро­сној ка­те­го­ри­ји. За раз­ли­ку од су­се­да, наш Са­вез ве­те­ра­на не во­ди еви­ден­ци­ју ре­кор­де­ра. Атле­ти­ча­ри ве­те­ра­ни ни­су ра­ни­је би­ли уве­де­ни у си­стем ко­ји је пред­ви­ђао За­кон о спор­ту, па су се при­ја­вљи­ва­ли за так­ми­че­ње без об­зи­ра на то да ли су би­ли чла­но­ви не­ког клу­ба или спорт­ског удру­же­ња. От­ка­ко је са­да на сна­зи но­ви за­кон, сва­ко ко пла­ни­ра да се так­ми­чи мо­ра да бу­де и члан клу­ба, са­ве­за... – от­кри­ва Ре­пић-Ћу­јић и под­се­ћа на успе­хе осам­де­се­то­го­ди­шње Ан­ге­ли­не Ан­ђе­лић из Бе­о­гра­да, учи­те­љи­це у пен­зи­ји, ко­ја је тек у тре­ћем до­бу по­че­ла да тр­чи ул­тра­ма­ра­тон и ма­ра­тон.

– Она је си­гур­но ре­кор­дер­ка у не­кој од тих ди­сци­пли­на – уве­ре­на је др Ве­сна Ре­пић-Ћу­јић.