Бољи живот касни за статистиком

Према речима председника Александра Вучића, то ће се догодити већ следеће године. У понедељак увече, гостујући на телевизији Пинк, Вучић је за ову годину најавио значајно повећање плата и значајније повећање пензија него што је било претходних година. Али и додао да ће следеће године просечна плата бити 500 евра.

На истој телевизији, тада као премијер, Вучић је био гост на Божић 7. јануара. Тада је, међутим, најавио да очекује да просечна плата у Србији 2017. године буде 500 евра.

Владимир Вучковић, члан Фискалног савета, недавно је за „Политику” истакао да ћемо „уколико у наредном периоду будемо имали привредни раст од око четири одсто, тек за пет година стићи до просечне плате од 500 евра”.

На подсећање да је председник то најавио раније, Вучковић је одговорио да су у појединачним месецима могућа искакања, јер плата сезонски скочи крајем године, па се после смањи. „Ако гледамо просечне годишње зараде, оне уобичајено прате раст привредне активности. Проблем је кад се нешто обећа и орочи. То гура политичаре да мимо рационалне и добре економске праксе повуку потезе који ће пречицама довести до тог резултата.”

Званична статистика јуче је објавила да је просечна зарада на крају јуна износила 49.238 динара (404 евра). Номинално је већа 4,5 одсто, а реално 4,3 процента у односу на мај.

У поређењу са истим месецом 2016. године, просечна јунска плата већа је шест одсто номинално, односно 2,3 одсто реално.

Да би са садашњих 404 плата догодине порасла на 500 евра неопходан је раст зарада од чак 23 одсто. Да би то повећање било дугорочно одрживо, неопходно је да продуктивност и економски раст порасту исто толико, односно више од 20 одсто. У току једне године то је практично немогуће. Постоји ли ипак нека чаробна формула којом плате од 500 евра могу да се достигну већ следеће године?

Према оцени Милојка Арсића, професора Економског факултета, „то није реално, а иако се догоди, следеће године неће бити одрживо”.

– Хипотетички, ако би курс пао на 100 динара за један евро ми бисмо одмах могли да имамо плате од 500 евра. Али, питање је колико би то трајало. Осим као резултат јачања динара, просечне зараде могле би теоретски и да порасту и кроз неко значајније повећање пензија и плата запосленима у јавном сектору. Али би такав раст трајао само привремено и кроз инфлацију и јачање курса то би се поново обезвредило. Зараде не би требало да расту брже него што расте производња. А то је за око три-четири одсто годишње. Што значи да бисмо тим темпом, на реалним основама плате од 500 евра могли да достигнемо за четири године. Толико повећање не би угрозило раст привреде – сматра Арсић.

Он додаје да су појединачна искакања могућа у једном месецу, али да је важан годишњи просек зарада. Дохоци и потрошња не могу да расту брже од производње, подвлачи професор Арсић.

На питање зашто бољи живот касни за статистиком, он додаје да се добри макроекономски показатељи односе на макроекономску стабилност.

– То је предуслов за раст бруто домаћег производа у будућности. Тек кад порасте производња по становнику, онда може да порасте стандард. Међутим, да би грађани то осетили, онда стандард мора значајно да порасте – за двадесетак одсто. А да би се то догодило, мора да прође неколико година – закључује Арсић.

И Тони Верхеијен, доскорашњи шеф Канцеларије Светске банке за Србију, недавно је за „Политику” истакао да увек постоји извесно закашњење између добрих макроекономских показатеља и субјективног осећаја људи.

– То није случај само у Србији, већ историјски подаци показују да људи касније осећају бенефите реформи. Срби су преживели тешка времена. Али, да би људи видели напредак, мора да прође неко време. За субјективни осећај, важно је постоје могућности за ново запошљавање, нарочито за младе људе. Да они на тржишту рада могу лако да нађу добар посао, што још није случај. За тако нешто потребно је много више инвестиција, нарочито у мала и средња предузећа – рекао је Верхеијен.