Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Приче о животињама

Приче о животињама
Често коришћен мотив: човек, жена и змија

Пошло јој је за руком да превари Еву. Њеним наговором први људи су кушали са дрвета сазнања, а потом били кажњени и протерани из рајског окриља. Донела им је слободан избор, пркос и самоосвешћење, ауторитет знања насупрот дотадашње вере. Показала је људима да постоји још нешто изван покорности и послушности Богу. Била је први доносилац достојанства а, како се убрзо показало, и проклетства.

Упркос божјој забрани, змија је била та која је обећала Адаму и Еви да ће кушањем са дрвета сазнања бити као богови. Сходно томе, ако је Бог у праву – знање човеку доноси бол, ако је у праву змија – знање га изједначава са Богом... И десило се и то, дрво сазнања заклонило је дрво живота...

Тумачења и анализе различитих занимљивих традиција и противречних учења на ову тему, као и ишчитавање поменутих симбола и архетипова могу се чути сваког понедељка од 19 часова у Народној библиотеци Србије где се одржава циклус „Филозофске животиње”. Предраг Крстић, мр филозофије и истраживач-сарадник у Институту за филозофију и друштвену теорију из Београда излаже делове својих вишегодишњих истраживања о појавамаживотиња у, пре свега, филозофској литератури Запада, говори о симболичком садржају који оне собом носе, и прича о њиховој метафоричкој вредности...

– Ово би се показало неизводивим или макар недовољним уколико се барем делом не приступи некој врсти упоредне анализе. Уколико се, дакле, не закорачи и у друге, неевропске културне кругове, као и у ванфилозофско наслеђе: религијско, антрополошко, етнолошко, психолошко и уметничко. При том је намера била да свака од „животиња” исприча неку причу, да илуструје неки проблем, да провоцира неко од оних „вечитих питања”,и да посведочи о покушајима одговора на њих; о различитим виђењима, доктринама, ставовима које је историјско предање искушало и у различитим односима које смо, повратно, ми, људске животиње, заузимали према оним не-људским животињама. Тако, на пример, птице отварају и оживотворују проблем самоће и друштвености. И не решавају га, наравно, али нуде многа решења. То може изгледати исто – само онима који трагају за коначним решењима, каже Предраг Крстић.
Некако очекивано, животиња о којој је било речи на првом предавању била је – змија?

– Змија је, као и већина животиња, у себи здвојен, поливалентан симбол: и опасна и лековита; и одвратна идостојна поштовања; и на неки перверзан и, дакако, интригантан начин привлачна и вероватно архетипски одбојна.Нашу традицију је додатно обележило то што се нашла на самом почетку историје: у библијској Књизи постања прве људе навела је на... И ту почиње појмовни заплет: својом сугестијoм Еви да узбере са дрвета сазнања добра и зла навела је на грех, на охолост, на преступ, огрешење о божју милост и заповест, на пад, на изгон из Едена, на проклетство које треба искупити, на одбоженост и рашчовеченост. Или – како се с друге стране и, макар једнако уверљиво, интерпретирало – управо на то да узмемо судбину у своје руке, да постанемо људима, да својевољно бирамо и градимо себе, да одбијемо, колико год удобни био, протекторат. Слобода и знање су овде кључне речи за које змија у многим списима стоји као друго име, каже Предраг Крстић.  

Након предавања о змији и птици на ред, на вечерашњем предавању, долазе пси, како додаје наш саговорник, такође, врло различити, и они бесни и они питоми, и они које доживљавамо као најбоље пријатеље и они које видимо као отворене непријатеље.

– Следећег понедељка биће речи о крави,и зачудићете се колико се интересантних асоцијација отвара у вези са њом. Најзад ће серију закључити једно чудовиште: Сфинга, а детаљи о томе ће, како доличи, овом приликом остати загонетка...

Књига Предрага Крстића у којој ће бити сабрани текстови са предавања биће објављена на јесен.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.