Гашење последњег светла

Навикнути на негативни тренд догађања у културној свакодневици, укидање биоскопа и књижара у нашим градовима изгубило је значење вести. Међутим, гашење последње књижаре у Крагујевцу, граду који претендује да буде други значајан привредни и културни центар Србије, постало је алармантна вест која је добила и шири одјек у нашој јавности. Огласило се и Министарство за културу које се својим саопштењем придружило апелу грађана да нови власници књижаре сачувају њену досадашњу намену.Акција спасавања последње крагујевачке књижаре показује, можда, да смо коначно постали свесни шта нам се догодило и шта нам се догађа, страхујући од онога што би у незавидном стању у којем се налазимо, можда, могло да нам се догоди.

За истину о том стању више нам није потребна историјска дистанца да адекватно сагледамо блиску и непосредну стварност, промењену и усаглашену са неким другим нежељеним правилима и законима. Најпре велика криза деведесетих, а потом и процес транзиције преобликовали су дотадашње књижаре као препознатљиве културне топосе наших градова. Последице тог процеса се огледају у стварању једне нове стварности у којој су места некадашњих угледних књижара постала бутици, парфимерије, драгстори, пиљаре. Уколико и постоје супротни примери: да је нека дотадашња продавница друге робе претворена у књижару, онда је то пуки изузетак безначајан за тренд пресељења књижара из урбаног простора у културну историју.

С обзиром на то да је број књижара драстично смањен, његова симболичност је важна социокултурна чињеница која говори о битној промени културног амбијента наших градова у којима су књижаре биле њихова душа. Зато је апел за спас последње крагујевачке књижаре и својеврстан СОС позив за спасавање тих душа које су још остале у животу. У нацрту Закона о култури предвиђена је забрана пренамене приватизованих објеката у којима се обавља одређена културна делатност. Међутим, мера заштите функције тих објеката се доноси можда исувише касно јер је, у међувремену, пренаменом приватизованих објеката битно и неповратно промењен дотадашњи културни амбијент урбаних средина. У многим нашим градовима, као што је познато, више не постоје ни књижаре ни биоскопи.

Гашењем књижара у Србији становницима наших градова није, међутим, ускраћена могућност да купују књиге јер ту потребу задовољавају на локалним сајмовима и вашарима књига, куповином на уличним тезгама и киосцима. Учестало одржавање локалних сајмова представља својеврстан спонтани, дивљи одговор који се наметнуо као решење за пласман књиге. Тај одговор није примерен данашњем цивилизацијском тренутку, али је огледало наше актуелне ситуације коју карактерише одсуство озбиљног институционалног решења књижарске дистрибуције и продаје производа Гутенбергове галаксије. Данашњу ситуацију карактерише, дакле, појава дивљег супституисања књижарске мреже као резултат неблаговремене законске заштите дотадашњих књижара у објектима који су приватизацијом добили другу намену.

Шта, у ствари, губимо гашењем књижара? Попут читања, и трагање за својом књигом је првенствено индивидуални чин. Као што отварањем књиге започиње авантура читања, тако и уласком у књижару чинимо први корак да бисмо удовољили својој номадској потреби да лутамо, тражећи оно о чему немамо довољно јасну представу, оно друго што нам увек недостаје. Књижаре су јавна места на којима појединац тражи могућност да обогати своју приватност, свој лични и духовни живот, како би задовољио своје интелектуалне и естетске потребе. Зато је сваки избор књиге израз те дубоке индивидуалне потребе која се само у амбијенту књижаре може развијати и оплемењивати. У том смислу нам књижаре исказују једну битну истину о човеку и његовој потреби да слободно тражи и пронађе предмет своје претходно недефинисане жеље.

Данашњем читаоцу се ускраћује та слобода за трагањем и проналажењем занимљивих књига у одговарајућем амбијенту књижаре. Зато и апел за спасавање последње крагујевачке књижаре има за нас дубље значење стварне забринутости за судбину значајних институција наше културне свакодневице. Допустимо ли да се оне убрзано гасе извесно је да ћемо се обрети у мраку суочени са ненаданим пропламсајима тамне стране наше природе.