Проблематични кредити пали на 6,1 одсто

Удео проблематичних кредита (НПЛ) у банкарском систему Србије пао је у мају на 16,1 одсто, што је најнижи проценат од 2010. године. У августу 2015. године, када је донет акциони план за решавање овог проблема, лоши зајмови чинили су 22,2 одсто свих зајмова, што значи да су за готово две године смањени за више од шест одсто, показују подаци Народне банке Србије (НБС). Проблематични кредити се и даље смањују и у овој години су према подацима из јуна пали на 15,8 одсто укупних кредита.

Јоргованка Табаковић, гувернер НБС, на представљању извештаја о стабилности финансијског система рекла је да је пад НПЛ-а од шест одсто потврда да системски приступ НБС, владе и тржишних учесника даје жељене резултате.

Према речима челних људи НБС, могло се чути да су банке лоше зајмове смањиле наплатом, отписом и продајом потраживања. Банке су у 2016. години наплатиле потраживања у вредности 87 милијарди динара, отписале су 45 милијарди динара, а уступиле, односно продале потраживања вредна 30 милијарди динара. Челне људе централне банкарске институције посебно радује што је код кредита привреде постигнут пад НПЛ-а од чак 9,5 одсто, а највећи је био у сектору грађевинарства, где их је мање за осам милијарди динара, и трговини, где их је мање 22 милијарде динара.

Гувернер Табаковић је рекла и да је финансијски систем, упркос спољним ризицима у зони евра и различитим монетарним политикама Европске централне банке и америчког ФЕД-а, остао висококапитализован, високоликвидан и стабилан у прошлој години. Додала је да је прошле године кредитирање становништва било 33 одсто веће него 2015, при чему су у укупним пласманима 75 одсто чинили динарски кредити.

Табаковићева је рекла и да бруто девизне резерве на данашњи дан износе 9,7 милијарди, а да нето девизне резерве износе осам милијарди евра, што је, каже, оно што омогућава низак ниво премије ризика земље. Према њеним речима, само 1,7 милијарди евра су обавезе према банкама, а све остало су резерве које омогућавају стабилност. При томе се све време измирују доспеле обавезе које је држава преузела.

Она је рекла да је, према прелиминарним проценама, јавни дуг земље на крају јуна додатно пао на 65,7 одсто БДП-а.

Притисци на јачање динара до краја лета

Притисци на јачање динара потрајаће до краја лета, након чега ће уобичајено доћи до супротног кретања. Пред крај године очекује се традиционално слабљење због плаћања доспелих кредита и енергената, рекла је Јоргованка Табаковић.

НБС је од почетка године купила 640 милиона евра, а продала 345 милиона евра и тако остварила позитиван скор од 295 милиона евра, за колико су повећане девизне резерве.

Табаковићева је нагласила да би са аспекта централне монетарне власти било неозбиљно у овом тренутку прогнозирати ниво притисака на динар у предстојећем периоду, поручивши да ће НБС као и до сада интервенисати на међубанкарском тржишту у оба правца, како би обезбедила стабилност домаће валуте.