Ми смо демократски бенд

Њу вејв рок бенд B 52 s, из Атине у америчкој држави Џорџија, настао је 1976. године када су, после једне теревенке у кинеском ресторану, Рики Вилсон, Кит Стрикланд, Фред Шнајдер, Кејт Пирсон и Синди Вилсон решили да оформе састав. Своју прву свирку имали су на Дан светог Валентина у свом родном граду. Први сингл „Rock Lobster” објавили су две године касније, а онда и деби албум „The B 52’s”. Њихове песме пратио је врло необичан имиџ. Све је било пренаглашено – облачење, шминка, перике… Многима су изгледали као оличење кича, но то је само допринело њиховом култном статусу. Наравно, и музика. Песме као што су „Private Idaho”, „Planet Claire”, „Channel Z”, „Love Shack”, „Roam”... и данас су, после толико година, велики хитови.

После 14 година паузе четворочлани бенд се поново вратио на светску музичку сцену. Ту је нови албум „Funplex” и истоимени заразни сингл који се увелико врти на радио-станицама широм света. Повратнички албум састава B-52s за домаће тржиште објавио је „Далас рекордс” и ових дана се може наћи и у музичким продавницама.

Чланови овог састава причају како су одлучили да коначно сниме нови албум после скоро 16 година.

– Ми поштено свирамо још од 1997. године. Ишли смо на турнеју са „Притендерсима”, „Go- Gos”, чак и са „Блонди”. Постало је очигледно да су нам потребне нове песме, да бисмо их додали на нашим концертима. Фанови које волимо су то захтевали од нас. Говорили су нам: „Свирајте нешто са новог албума!” Кад већ свирамо стално, онда смо схватили да треба да напишемо нешто ново и објавимо албум. Али, стварно нисмо могли да објавимо неку медиокритетску плочу, морали смо да се потрудимо. Толико је забавно видети да се фановима ово све свиђа. Људи су потпуно „полудели” због нових песама. И то нам даје велику енергију.

У шали истичу да су одувек били познати као „секс симболи”. Зато је, како кажу, овај албум веома секси.

– Наши дани као модела су можда завршени али, знате, ми смо још увек секс симболи – речи су Фреда Шнајдера.

Албум су снимали у свом родном граду Атини у Џорџији. Део албума настао је у Њујорку.

– Студио је био на три блока од куће где смо наступили први пут на Дан св. Валентина 1977. године. А и недалеко је од болнице St. Mary’s у којој сам рођен – прича Кит Стрикланд.

Нову плочу продуцирао је Стив Озборн, познат по свом раду са британском певачицом Кејти Танстал. О томе како су одлучили да баш он буде продуцент, Кит Стрикланд и Кејт Пирсон објашњавају:

– Када смо размишљали о томе ко би могао да продуцира албум, ја сам предложио Стива. Чуо сам албум Кејти Танстал „Get Ready” који је он продуцирао и био сам одушевљен. Али, морали смо да га чекамо, јер је поново радио са Кејти. Но, било је вредно чекати. Желели смо нову енергију, јер имамо новог менаџера, нову издавачку кућу, адвоката, бизнис менаџера, па је био ред да имамо и новог продуцента.

И Синди Вилсон је била одушевљена радом са Озборном:

– Ја обично не волим да проводим много времена у студију, али Стив ме је потпуно импресионирао и било ми је супер.

Кејт сматра да Стив Озборн није имао нимало лак посао:

– Ми имамо потпуно различита мишљења, али смо демократски бенд. Нема лидера и наша мишљења се сударају. А он је морао да се суочи са свим тим. Хвала Богу, па има одличан смисао за хумор.

Интересантно је и како су дали име албуму „Funplex”. Наиме, Кит је читао „Њујорк тајмс” у коме је био један чланак о новим речима које се налазе у речнику „New College Dictionary”. Видео је реч Funplex и схватио да она заиста обједињује све што желе да кажу. Мада, признају, било је још необичних предлога.

На албуму се налази и песма „Juliet Of The Spirits”, названа по истоименом филму „Ђулијета и духови” прослављеног италијанског редитеља Федерика Фелинија који је он посветио својој супрузи Ђулијети Масини.

– У једном тренутку смо хтели да назовемо бенд „Фелинијева деца”, јер смо сви велики фанови овог редитеља и његови филмови су имали велики утицај на нас, посебно „Juliet Of The Spirits”. То је прелеп филм, инспиративан, пун симболике. Искористили смо инспирацију тим филмом, направили заједно стихове и мелодију и тако је настала песма – говори Кејт.

Чланови бенда наглашавају да имају веома необичан начин писања.

– Јавите нам ако сазнате ко још пише песме на овај начин! Прво сви нешто свируцкамо, онда Кит напише неку мелодију и онда сви ми – Фред, Синди и ја поново стварамо заједно и то је један потпуно луд процес – прича Кејт и додаје:

– Када пишемо песме ми пуштамо да нас креативност носи, не постављамо себи никакве границе. Не можемо да седнемо и кажемо себи: „Е, сада ћемо да пишемо, а онда ћемо да станемо и правимо паузу”.

На питање како публика прихвата нове песме, одговарају:

– Били смо у Европи прошлог лета и они су одлично реаговали на песме. Мислим да смо изводили неких седам нових нумера и публика је била одушевљена. Све наше концерте можете видети на YouTube и фанови сада долазе на наступе и певају све песме са нама. Имамо и неке обожаваоце који нас прате на свим концертима. И све старе песме смо поново „оживели”, са новим аранжманима. Нумере као што су „Mesopotamia”, „Party Out Of Bounds”, „Rock Lobster”, чак и „Channel Z” сада звуче потпуно свеже. Комбинација тих старих и нових песама за нас је веома узбудљива на концертима.

Чланови бенда признају да су морали да испуне празнину коју су оставили. Истичу да је њиховим обожаваоцима драго због тога. Чак се надају да ће њихови фанови уз музику групе B-52 s правити децу, па ће имати још више обожавалаца.

– Наш албум је гласан, секси и мислим да је стварно добар. Сматрам да је свету потребан добар рокенрол албум у овом тренутку, а ми га имамо– поручује на крају Кит Стрикланд.