Бела кућа бацила око на авганистанске минерале
Милијардер Доналд Трамп, тренутно заузет и обављањем дужности председника САД, смислио је како да престане да жали због тога што војска његове земље није преузела контролу над нафтом окупираног Ирака. И тај се пропуст, додуше, можда још може исправити, али у међувремену Трамп разматра да ли да се баци на минерално богатство још једне државе коју је заузела америчка армија – Авганистана. Наводно, вредност руде у тим налазиштима износи око билион долара.
„Победнику припада плен”, ту стару изреку је Трамп, на састанку након инаугурације, цитирао припадницима ЦИА, говорећи о томе како је грешка била повлачење већине америчких трупа из Ирака 2011. године пре него што су приграбљени издашни нафтни извори у тој земљи. Истинска победа у Ираку заправо још није на видику, па су се амерички војници навелико у њега вратили, док талибани у Авганистану надиру више него икада од 2001, када су збачени с власти.
Ваљда зато реторика Трампа у погледу авганистанских минерала није огољено колонијалистичка као око Ирака. Уместо једноставног узимања туђег богатства на рачун ратног тријумфа, председник САД, судећи по писању „Њујорк тајмса”, размишља о савременијем пословном аранжману, у којем би били створени послови за Американце и рупа у монополу коју су на тржишту минерала безмало успоставили Кинези, али би нешто било остављено и Авганистанцима, да погура њихову руинирану привреду.
Према изворима америчког листа, Трамп је о рударским пословима разговарао са авганистанским председником Ашрафом Ганијем већ током њиховог првог сусрета. Прошле недеље, управо у време док се између Беле куће и Пентагона водила још неокончана дебата о томе како редефинисати укупну авганистанску стратегију САД, троје Трампових помоћника су се састали с Мајклом Силвером, власником „Американ елементса”, фирме специјализоване за минерале какви се могу наћи у Авганистану. Тема о којој су дискутовали био је потенцијал за експлоатацију тог природног ресурса.
Стручност припадника хемијске индустрије ту неће бити довољна јер је црпљење минералног богатства Авганистана превасходно безбедносни проблем, тренутно још већи него у доба Џорџа Буша млађег и Барака Обаме, када се од сличних примисли одустало управо због тога. Већина неоткопаних резерви минерала у Авганистану налази се у провинцији Хелманд, коју тренутно углавном контролишу талибани. Препрека је и разобручена корупција авганистанског државног апарата и разореност саобраћајне инфраструктуре. Због свега тога и стања на глобалном тржишту, није сигурно да је и даље реалистична процена из 2010. године о вредности минералних налазишта у Авганистану од једног билиона долара. Према некима је та вредност срозана на трећину.
Али, тврде извори „Њујорк тајмса”, ранија, примамљивија процена и даље кружи Белом кућом, мамећи и Трампову пажњу. Он је, наводно, решен да не дозволи свом „омиљеном” ривалу, Кини – која има уговор о експлоатацији минерала надомак авганистанске престонице Кабула вредан три милијарде долара – да се једина окористи о природне ресурсе земље у чијем рату гину Американци.
А нашао се и човек спреман да на себе преузме и техничке и безбедносне проблеме. Стивен Фајнберг, милијардер, један од највећих Трампових донатора током преизборне кампање, такође тражи начин за црпљење авганистанских минерала, открива извор „Њујорк тајмса”. Сасвим згодно, Фајнберг је власник „Дајнкорп интернешенела”, једне од оних компанија за обезбеђење које су савремене армије плаћеника: људе обучене за ратовање и друге послове на фронту оне изнајмљују државама које би да поштеде сопствене војнике.
Та компанија би могла да чува и авганистанске наслаге минерала, утолико пре што је Фајнберг недавно предложио Белој кући да се убудуће у Авганистану више ослони на плаћенике уместо на регуларну армију. Ето могућег заокружења нове авганистанске стратегије какву сада тражи Трамп: и да се заради новац и да се не изгуби популарност слањем америчких момака да гину на прекоокеанском ратишту.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
