Bela kuća bacila oko na avganistanske minerale

Valjda zato retorika Trampa u pogledu avganistanskih minerala nije ogoljeno kolonijalistička kao oko Iraka. Umesto jednostavnog uzimanja tuđeg bogatstva na račun ratnog trijumfa, predsednik SAD, sudeći po pisanju „Njujork tajmsa”, razmišlja o savremenijem poslovnom aranžmanu, u kojem bi bili stvoreni poslovi za Amerikance i rupa u monopolu koju su na tržištu minerala bezmalo uspostavili Kinezi, ali bi nešto bilo ostavljeno i Avganistancima, da pogura njihovu ruiniranu privredu.

Prema izvorima američkog lista, Tramp je o rudarskim poslovima razgovarao sa avganistanskim predsednikom Ašrafom Ganijem već tokom njihovog prvog susreta. Prošle nedelje, upravo u vreme dok se između Bele kuće i Pentagona vodila još neokončana debata o tome kako redefinisati ukupnu avganistansku strategiju SAD, troje Trampovih pomoćnika su se sastali s Majklom Silverom, vlasnikom „Amerikan elementsa”, firme specijalizovane za minerale kakvi se mogu naći u Avganistanu. Tema o kojoj su diskutovali bio je potencijal za eksploataciju tog prirodnog resursa.

Stručnost pripadnika hemijske industrije tu neće biti dovoljna jer je crpljenje mineralnog bogatstva Avganistana prevashodno bezbednosni problem, trenutno još veći nego u doba Džordža Buša mlađeg i Baraka Obame, kada se od sličnih primisli odustalo upravo zbog toga. Većina neotkopanih rezervi minerala u Avganistanu nalazi se u provinciji Helmand, koju trenutno uglavnom kontrolišu talibani. Prepreka je i razobručena korupcija avganistanskog državnog aparata i razorenost saobraćajne infrastrukture. Zbog svega toga i stanja na globalnom tržištu, nije sigurno da je i dalje realistična procena iz 2010. godine o vrednosti mineralnih nalazišta u Avganistanu od jednog biliona dolara. Prema nekima je ta vrednost srozana na trećinu.

Ali, tvrde izvori „Njujork tajmsa”, ranija, primamljivija procena i dalje kruži Belom kućom, mameći i Trampovu pažnju. On je, navodno, rešen da ne dozvoli svom „omiljenom” rivalu, Kini – koja ima ugovor o eksploataciji minerala nadomak avganistanske prestonice Kabula vredan tri milijarde dolara – da se jedina okoristi o prirodne resurse zemlje u čijem ratu ginu Amerikanci.

A našao se i čovek spreman da na sebe preuzme i tehničke i bezbednosne probleme. Stiven Fajnberg, milijarder, jedan od najvećih Trampovih donatora tokom preizborne kampanje, takođe traži način za crpljenje avganistanskih minerala, otkriva izvor „Njujork tajmsa”. Sasvim zgodno, Fajnberg je vlasnik „Dajnkorp internešenela”, jedne od onih kompanija za obezbeđenje koje su savremene armije plaćenika: ljude obučene za ratovanje i druge poslove na frontu one iznajmljuju državama koje bi da poštede sopstvene vojnike.

Ta kompanija bi mogla da čuva i avganistanske naslage minerala, utoliko pre što je Fajnberg nedavno predložio Beloj kući da se ubuduće u Avganistanu više osloni na plaćenike umesto na regularnu armiju. Eto mogućeg zaokruženja nove avganistanske strategije kakvu sada traži Tramp: i da se zaradi novac i da se ne izgubi popularnost slanjem američkih momaka da ginu na prekookeanskom ratištu.