​Кипар – непотопиви носач авиона

АФРОДИТА: Полувековни међунационални спор на Кипру између Грка и Турака потресна је прича, слична било којој на свету: у којој свака страна има своју истину, своје жртве и своје амбиције. Решење није ни на видику. Обичан свет на острву више и не размишља о том решењу. Гледају како да преживе, јер је спор дуг колико и један људски век. Жури се увек, као и свугде, крупном капиталу, јер је у водама око Кипра пронађено налазиште природног гаса.

Тако је Кипар као чланица Европске уније (подељен је у ушао у ЕУ 2004. године), која се налази само 160 километара од медитеранске обале Сирије, постао стециште међународних бродова за истраживање овог, данас најдрагоценијег ресурса.

У сенци договора о транспорту гаса између Турске и Русије почетком године су се Италија, Грчка, Кипар и Израел, договорили да поставе цеви за „свој“ гасовод. „Ист мед” би требало да повеже израелску бушотину „Левијатан”, која му је са 450 милијарди кубних метара гаса омогућила да од земље увозника постане извозник овог природног ресурса, и кипарску гасну бушотину „Афродита” са италијанским градом Бриндизијем. Процењено је да би по дужини овај источномедитерански гасовод био најдужи на свету, а са 16 милијарди кубних метара гаса годишње био би еквивалент једном краку „Турског тока” којим би гас био транспортован из Русије у Европу.

КОЛЕКТИВНИ НЕУСПЕХ: Управо у време финализације овог гасног аранжмана, оживљени су преговори под окриљем УН у Швајцарској. И у јануару, као и овог месеца у Кран Монтани, преговори су пропали уз уобичајена међусобна оптуживања за њихов крах. Једино је специјални изасланик УН за Кипар Еспен Барт Ејде рекао да није време за игре и међусобна оптуживања и да светска организација сматра да су десет дана преговора који нису завршили споразумом  били – колективни неуспех.

Пре три дана УН су усвојиле нову резолуцију којом поново дају ветар у једра преговарачком процесу. Али, чини се, ни кипарским Грцима ни кипарским Турцима није до компромиса. Њихови гаранти: Грчка, Турска и Велика Британија, које имају право војне интервенције на острву уколико буде потребно – имају супротстављене интересе.

Севернокипарски Турци су економско-политички у лошијем положају у односу на кипарске Грке: непризната су територија, под ембаргом свих светских држава осим Турске, али са 35.000 турских војника које сматрају једином заштитом на отприлике трећини острва коју контролишу. Зато су крах преговора коментарисали речима да су кипарски Грци тражили „нула” војника, што би за њих значило „нула” гаранција. Уз велику подршку све моћније Турске, која северни део острва однедавно и буквално напаја водом цевима испод мора, кипарски Турци све гласније говоре да ће њихов следећи корак бити усаглашен са ставовима Анкаре.

МАЈЧИНСКИ ЗАГРЉАЈ: Зато би пажљиво требало протумачити речи турског премијера Бинали Јилдрима, који је пре десет дана присуствовао прослави 43-годишњице самопроглашене независности кипарских Турака. Те 1974. године турска војска је извршила инвазију севера острва пошто су присталице уједињења Кипра са Грчком извеле војни удар. На војној паради је турски премијер рекао да је бесмислено обнављати преговоре о уједињењу Кипра (у федерално уређење) и да ће Турска наставити још јаче да штити права Турака у источном Медитерану.

Спомињање источног Медитерана већ асоцира на гасовод „Ист мед”. Такозвана „Турска Република Северни Кипар” је већ забранила истраживања ових гасних налазишта, јер сматра да полаже једнака права на њих. Јилдрим је радове које изводе велика француска (Тотал) и италијанска (Ени) фирма оценио као „опасну потрагу” коју у лошем тренутку и једнострано предузимају кипарски Грци.

Целу причу је сада закомпликовао турско-израелски однос. Бивше савезнице сада воде вербални рат око Јерусалима, а Израел је првобитно имао задатак да поводом новог гасовода омекша турску страну на пристанак федерализације. Међутим, на постављање па уклањање детектора за метал у Јерусалиму, који су требало да спрече нове терористичке нападе, Ердоган је позвао све Турке да крену у Јерусалим и заштите џамију Ал Акса од могућег покушаја отимања. Израелско министарство спољних послова је узвратило да Турска „која држи под окупацијом северни Кипар, брутално угњетава курдску мањину и затвара новинаре, држи лекције Израелу, јединој правој демократији у региону”.

Колико је из овог саопштења дискутабилан барем део о Израелу, толико је јасно да се Ердоган тек сада неће одрећи непотопивог носача авиона – северног Кипра.