​Kipar – nepotopivi nosač aviona

AFRODITA: Poluvekovni međunacionalni spor na Kipru između Grka i Turaka potresna je priča, slična bilo kojoj na svetu: u kojoj svaka strana ima svoju istinu, svoje žrtve i svoje ambicije. Rešenje nije ni na vidiku. Običan svet na ostrvu više i ne razmišlja o tom rešenju. Gledaju kako da prežive, jer je spor dug koliko i jedan ljudski vek. Žuri se uvek, kao i svugde, krupnom kapitalu, jer je u vodama oko Kipra pronađeno nalazište prirodnog gasa.

Tako je Kipar kao članica Evropske unije (podeljen je u ušao u EU 2004. godine), koja se nalazi samo 160 kilometara od mediteranske obale Sirije, postao stecište međunarodnih brodova za istraživanje ovog, danas najdragocenijeg resursa.

U senci dogovora o transportu gasa između Turske i Rusije početkom godine su se Italija, Grčka, Kipar i Izrael, dogovorili da postave cevi za „svoj“ gasovod. „Ist med” bi trebalo da poveže izraelsku bušotinu „Levijatan”, koja mu je sa 450 milijardi kubnih metara gasa omogućila da od zemlje uvoznika postane izvoznik ovog prirodnog resursa, i kiparsku gasnu bušotinu „Afrodita” sa italijanskim gradom Brindizijem. Procenjeno je da bi po dužini ovaj istočnomediteranski gasovod bio najduži na svetu, a sa 16 milijardi kubnih metara gasa godišnje bio bi ekvivalent jednom kraku „Turskog toka” kojim bi gas bio transportovan iz Rusije u Evropu.

KOLEKTIVNI NEUSPEH: Upravo u vreme finalizacije ovog gasnog aranžmana, oživljeni su pregovori pod okriljem UN u Švajcarskoj. I u januaru, kao i ovog meseca u Kran Montani, pregovori su propali uz uobičajena međusobna optuživanja za njihov krah. Jedino je specijalni izaslanik UN za Kipar Espen Bart Ejde rekao da nije vreme za igre i međusobna optuživanja i da svetska organizacija smatra da su deset dana pregovora koji nisu završili sporazumom  bili – kolektivni neuspeh.

Pre tri dana UN su usvojile novu rezoluciju kojom ponovo daju vetar u jedra pregovaračkom procesu. Ali, čini se, ni kiparskim Grcima ni kiparskim Turcima nije do kompromisa. Njihovi garanti: Grčka, Turska i Velika Britanija, koje imaju pravo vojne intervencije na ostrvu ukoliko bude potrebno – imaju suprotstavljene interese.

Severnokiparski Turci su ekonomsko-politički u lošijem položaju u odnosu na kiparske Grke: nepriznata su teritorija, pod embargom svih svetskih država osim Turske, ali sa 35.000 turskih vojnika koje smatraju jedinom zaštitom na otprilike trećini ostrva koju kontrolišu. Zato su krah pregovora komentarisali rečima da su kiparski Grci tražili „nula” vojnika, što bi za njih značilo „nula” garancija. Uz veliku podršku sve moćnije Turske, koja severni deo ostrva odnedavno i bukvalno napaja vodom cevima ispod mora, kiparski Turci sve glasnije govore da će njihov sledeći korak biti usaglašen sa stavovima Ankare.

MAJČINSKI ZAGRLjAJ: Zato bi pažljivo trebalo protumačiti reči turskog premijera Binali Jildrima, koji je pre deset dana prisustvovao proslavi 43-godišnjice samoproglašene nezavisnosti kiparskih Turaka. Te 1974. godine turska vojska je izvršila invaziju severa ostrva pošto su pristalice ujedinjenja Kipra sa Grčkom izvele vojni udar. Na vojnoj paradi je turski premijer rekao da je besmisleno obnavljati pregovore o ujedinjenju Kipra (u federalno uređenje) i da će Turska nastaviti još jače da štiti prava Turaka u istočnom Mediteranu.

Spominjanje istočnog Mediterana već asocira na gasovod „Ist med”. Takozvana „Turska Republika Severni Kipar” je već zabranila istraživanja ovih gasnih nalazišta, jer smatra da polaže jednaka prava na njih. Jildrim je radove koje izvode velika francuska (Total) i italijanska (Eni) firma ocenio kao „opasnu potragu” koju u lošem trenutku i jednostrano preduzimaju kiparski Grci.

Celu priču je sada zakomplikovao tursko-izraelski odnos. Bivše saveznice sada vode verbalni rat oko Jerusalima, a Izrael je prvobitno imao zadatak da povodom novog gasovoda omekša tursku stranu na pristanak federalizacije. Međutim, na postavljanje pa uklanjanje detektora za metal u Jerusalimu, koji su trebalo da spreče nove terorističke napade, Erdogan je pozvao sve Turke da krenu u Jerusalim i zaštite džamiju Al Aksa od mogućeg pokušaja otimanja. Izraelsko ministarstvo spoljnih poslova je uzvratilo da Turska „koja drži pod okupacijom severni Kipar, brutalno ugnjetava kurdsku manjinu i zatvara novinare, drži lekcije Izraelu, jedinoj pravoj demokratiji u regionu”.

Koliko je iz ovog saopštenja diskutabilan barem deo o Izraelu, toliko je jasno da se Erdogan tek sada neće odreći nepotopivog nosača aviona – severnog Kipra.