Ердоган би и Ататурка осудио за тероризам

Дневник очевидно није случајно добио тај назив који у преводу са турског значи – република. Исламисти Реџепа Тајипа Ердогана последњих година не остављају на миру наслеђе великог реформатора, највећег у исламском свету, и кад би могли радо би и њега поставили на оптуженичку клупу.

У оптужници на 324 стране под сумњом се нашло 17 лица, готово половина редакције „Џумхуријета” – репортери, колумнисти, уредници, политички карикатуристи и руководиоци листа од којих је већина, пре почетка суђења, провела у притвору и по девет месеци. Они су оптужени да су сарађивали са терористима имама Фетулаха Гулена, Радничке партије Курдистана (ПКК) и левичарске ДХКПЦ. Тужилац за њих тражи казне од седам до 43 године затвора. Међу њима су позната пера: Мурат Сабунџу (досадашњи главни уредник) Ахмет Шик, Кадри Гурсел, карикатуриста Муса Карт.

То није све. Бивши главни уредник листа Џан Дундар је раније осуђен на шест година затвора и побегао је из земље. Исту судбину је доживео и шеф дописништва „Џумхуријета” из Анкаре Ердем Гул. Они су кажњени због објављивања репортаже у којој доказују да је национална обавештајна служба достављала оружје џихадистима Исламске државе у Сирији. Њима се у одсуству суди и за друга кривична дела.

„Суђење „Џумхуријету” има циљ да се застраше новинари. Цена независног новинарства у Турској је да будеш спреман да завршиш  иза решетака”, изјавио је главни уредник Сабунџу.

Процес који је, очигледно не случајно, почео на Дан штампе у Турској изазвао је различите коментаре зависно од тога где ко стоји на политичкој мапи. У влади кажу да се на тај начин боре против терориста, а у опозицији да је то гушење основних људских слобода и ућуткивање политичких противника.

„Штампа је слободна и не може бити цензурисана”, подсећа овим поводом познати новинар „Хуријета” Мурат Јеткин на члан 28 устава Турске. Тако дословце каже право али живот често иде странпутицом.

Према подацима Асоцијације новинара Турске тренутно се 159 чланова редакција налази у казаматима. То се потврђује и у најновијем извештају водеће опозиционе Републиканске народне партије у којем се још додаје да је после покушаја пуча 2.300 новинара изгубило посао. За годину дана стављен је катанац на 180 медијских кућа: 30 ТВ канала, 60 листова, 19 магазина, 34 радио станице.

Председник Ердоган то оповргава: новинарима се не суди због онога што су написали или јавно изговорили него због криминала који су починили. „Само двојица од њих имају прес картице”, тврди он на шта многи новинари само немоћно слежу раменима.

Шеф дипломатије Мевлут Чавушоглу је ове седмице у Бриселу покушао да објасни ситуацију у турским медијима на конференцији за новинаре после разговара са функционерима ЕУ:

„Поседовање новинарске легитимације не даје никоме право да чини злочине. Они који су учествовали у пучу, свеједно да ли су новинари, политичари или полицајци – сви су одговорни”.

Прогони новинара изазвали су збринутост и у свету. У Стејт департменту, поводом суђења „Џумхуријету”, позивају Анкару да поштује медијске слободе и да осумњиченим новинарима обезбеди „фер суђење”.

Турска се због прогона новинара већ дуже време налази на удару критика у ЕУ, поготово после неуспелог пуча средином прошле године. У Бриселу не могу да схвате да у Анкари тако олако стављају знак једнакости између терориста који подмећу бомбе и убијају недужне људе и новинаре који се залажу за политичко решење проблема. У Унији траже да се промене параграфи који се односе на борбу против тероризма уколико Анкара жели да убрза преговарачки процес и да отвори капије ЕУ. У Турској то засад одбацују и оптужују поједине западне земље да имају „двоструке стандарде” у борби против екстремиста и да подржавају Гуленове заверенике и курдске побуњенике.