Erdogan bi i Ataturka osudio za terorizam

Dnevnik očevidno nije slučajno dobio taj naziv koji u prevodu sa turskog znači – republika. Islamisti Redžepa Tajipa Erdogana poslednjih godina ne ostavljaju na miru nasleđe velikog reformatora, najvećeg u islamskom svetu, i kad bi mogli rado bi i njega postavili na optuženičku klupu.

U optužnici na 324 strane pod sumnjom se našlo 17 lica, gotovo polovina redakcije „Džumhurijeta” – reporteri, kolumnisti, urednici, politički karikaturisti i rukovodioci lista od kojih je većina, pre početka suđenja, provela u pritvoru i po devet meseci. Oni su optuženi da su sarađivali sa teroristima imama Fetulaha Gulena, Radničke partije Kurdistana (PKK) i levičarske DHKPC. Tužilac za njih traži kazne od sedam do 43 godine zatvora. Među njima su poznata pera: Murat Sabundžu (dosadašnji glavni urednik) Ahmet Šik, Kadri Gursel, karikaturista Musa Kart.

To nije sve. Bivši glavni urednik lista Džan Dundar je ranije osuđen na šest godina zatvora i pobegao je iz zemlje. Istu sudbinu je doživeo i šef dopisništva „Džumhurijeta” iz Ankare Erdem Gul. Oni su kažnjeni zbog objavljivanja reportaže u kojoj dokazuju da je nacionalna obaveštajna služba dostavljala oružje džihadistima Islamske države u Siriji. Njima se u odsustvu sudi i za druga krivična dela.

„Suđenje „Džumhurijetu” ima cilj da se zastraše novinari. Cena nezavisnog novinarstva u Turskoj je da budeš spreman da završiš  iza rešetaka”, izjavio je glavni urednik Sabundžu.

Proces koji je, očigledno ne slučajno, počeo na Dan štampe u Turskoj izazvao je različite komentare zavisno od toga gde ko stoji na političkoj mapi. U vladi kažu da se na taj način bore protiv terorista, a u opoziciji da je to gušenje osnovnih ljudskih sloboda i ućutkivanje političkih protivnika.

„Štampa je slobodna i ne može biti cenzurisana”, podseća ovim povodom poznati novinar „Hurijeta” Murat Jetkin na član 28 ustava Turske. Tako doslovce kaže pravo ali život često ide stranputicom.

Prema podacima Asocijacije novinara Turske trenutno se 159 članova redakcija nalazi u kazamatima. To se potvrđuje i u najnovijem izveštaju vodeće opozicione Republikanske narodne partije u kojem se još dodaje da je posle pokušaja puča 2.300 novinara izgubilo posao. Za godinu dana stavljen je katanac na 180 medijskih kuća: 30 TV kanala, 60 listova, 19 magazina, 34 radio stanice.

Predsednik Erdogan to opovrgava: novinarima se ne sudi zbog onoga što su napisali ili javno izgovorili nego zbog kriminala koji su počinili. „Samo dvojica od njih imaju pres kartice”, tvrdi on na šta mnogi novinari samo nemoćno sležu ramenima.

Šef diplomatije Mevlut Čavušoglu je ove sedmice u Briselu pokušao da objasni situaciju u turskim medijima na konferenciji za novinare posle razgovara sa funkcionerima EU:

„Posedovanje novinarske legitimacije ne daje nikome pravo da čini zločine. Oni koji su učestvovali u puču, svejedno da li su novinari, političari ili policajci – svi su odgovorni”.

Progoni novinara izazvali su zbrinutost i u svetu. U Stejt departmentu, povodom suđenja „Džumhurijetu”, pozivaju Ankaru da poštuje medijske slobode i da osumnjičenim novinarima obezbedi „fer suđenje”.

Turska se zbog progona novinara već duže vreme nalazi na udaru kritika u EU, pogotovo posle neuspelog puča sredinom prošle godine. U Briselu ne mogu da shvate da u Ankari tako olako stavljaju znak jednakosti između terorista koji podmeću bombe i ubijaju nedužne ljude i novinare koji se zalažu za političko rešenje problema. U Uniji traže da se promene paragrafi koji se odnose na borbu protiv terorizma ukoliko Ankara želi da ubrza pregovarački proces i da otvori kapije EU. U Turskoj to zasad odbacuju i optužuju pojedine zapadne zemlje da imaju „dvostruke standarde” u borbi protiv ekstremista i da podržavaju Gulenove zaverenike i kurdske pobunjenike.