Медијана ће бити под кровом

Ниш – На тлу Србије рођено је или столовало 17 римских царева, од Сирмијума (Сремске Митровице) до Јустинијана Приме – Царичиног града код Лебана, а нишка Медијана је једна од најважнијих станица на „Путу римских царева“, замашног пројекта владе у туристичкој презентацији античког културног наслеђа на овим просторима. Да би у потпуности био постигнут циљ, престона и резиденцијална места на културно-историјској и туристичкој рути путевима римских царева треба довести у ред и учинити их приступачним за масовније посете. Такво велико спремање започиње на Медијани, једном од најзначајнијих археолошких локалитета, чији ће централни и најважнији део бити покривен. На тај начин, не само да ће археолошки остаци најзад бити доступни туристима, већ ће бити заштићени од даљег пропадања.

- За осам деценија археолошких истраживања на Медијани, обимни радови нису праћени адекватним конзерваторским и рестаураторским радовима или радовима на заштити и презентацији архитектонских елемената локалитета. Сви откривени садржаји су, због изложености атмосферским утицајима, доведени у алармантно стање пропадања – каже за „Политику” директор Завода за заштиту споменика културе у Нишу Миле Вељковић.

Завод је урадио пројекат конструкције од дрвета и платна над Медијаном, расписао тендер за извођача радова, а више од 50 милиона динара за заштиту археолошког локалитета одобрило је Министарство културе. Конструкцијом ће бити покривено око 11.000 квадратних метара и под кровом ће се наћи Вила са перистилом, Терме и Нимфеј са највреднијим мозаицима и зидним сликарством. Конструкција је лака, у будућности, у случају потребе може лако да буде демонтирана, а њеним постављањем стварају се идеални услови за завршну фазу археолошко-архитектонских истраживања.

– Очекујемо да тендерска процедура буде завршена током априла, а затим би одмах били започети радови – наводи Вељковић.

Истовремено, градска општина Медијана конкурисала је за средства НИП-а за пројекат „Врата цара Константина”. Пројектом се предвиђа сређивање улаза у археолошки комплекс где би била подигнута зграда за пријем са продавницом сувенира и санитарним чвором. У току је прикупљање потребне документације за градњу вредну више од пет милиона динара.

Прва истраживања на Медијани спровео је Феликс Каниц 1864, а планска истраживања започета су тридесетих година 20. века. У континуитету, истраживања се спроводе од 1961. године. Медијана је 1979. проглашена културним добром од изузетног значаја.

Античка Медијана највећи процват доживела је у периоду од 317. до 334. године. То је време када је Константин Велики (рођен у Нишу око 280.године) често боравио на овим просторима. На Медијани је подигнут велики економски и резиденцијални комплекс са низом луксузних вила, економских и других објеката. Насеље је наставило да живи и после Константинове смрти 337. године. Медијана се данас препознаје, не само по својој античкој прошлости, већ и по остацима из праисторије.