Medijana će biti pod krovom

Niš – Na tlu Srbije rođeno je ili stolovalo 17 rimskih careva, od Sirmijuma (Sremske Mitrovice) do Justinijana Prime – Caričinog grada kod Lebana, a niška Medijana je jedna od najvažnijih stanica na „Putu rimskih careva“, zamašnog projekta vlade u turističkoj prezentaciji antičkog kulturnog nasleđa na ovim prostorima. Da bi u potpunosti bio postignut cilj, prestona i rezidencijalna mesta na kulturno-istorijskoj i turističkoj ruti putevima rimskih careva treba dovesti u red i učiniti ih pristupačnim za masovnije posete. Takvo veliko spremanje započinje na Medijani, jednom od najznačajnijih arheoloških lokaliteta, čiji će centralni i najvažniji deo biti pokriven. Na taj način, ne samo da će arheološki ostaci najzad biti dostupni turistima, već će biti zaštićeni od daljeg propadanja.

- Za osam decenija arheoloških istraživanja na Medijani, obimni radovi nisu praćeni adekvatnim konzervatorskim i restauratorskim radovima ili radovima na zaštiti i prezentaciji arhitektonskih elemenata lokaliteta. Svi otkriveni sadržaji su, zbog izloženosti atmosferskim uticajima, dovedeni u alarmantno stanje propadanja – kaže za „Politiku” direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu Mile Veljković.

Zavod je uradio projekat konstrukcije od drveta i platna nad Medijanom, raspisao tender za izvođača radova, a više od 50 miliona dinara za zaštitu arheološkog lokaliteta odobrilo je Ministarstvo kulture. Konstrukcijom će biti pokriveno oko 11.000 kvadratnih metara i pod krovom će se naći Vila sa peristilom, Terme i Nimfej sa najvrednijim mozaicima i zidnim slikarstvom. Konstrukcija je laka, u budućnosti, u slučaju potrebe može lako da bude demontirana, a njenim postavljanjem stvaraju se idealni uslovi za završnu fazu arheološko-arhitektonskih istraživanja.

– Očekujemo da tenderska procedura bude završena tokom aprila, a zatim bi odmah bili započeti radovi – navodi Veljković.

Istovremeno, gradska opština Medijana konkurisala je za sredstva NIP-a za projekat „Vrata cara Konstantina”. Projektom se predviđa sređivanje ulaza u arheološki kompleks gde bi bila podignuta zgrada za prijem sa prodavnicom suvenira i sanitarnim čvorom. U toku je prikupljanje potrebne dokumentacije za gradnju vrednu više od pet miliona dinara.

Prva istraživanja na Medijani sproveo je Feliks Kanic 1864, a planska istraživanja započeta su tridesetih godina 20. veka. U kontinuitetu, istraživanja se sprovode od 1961. godine. Medijana je 1979. proglašena kulturnim dobrom od izuzetnog značaja.

Antička Medijana najveći procvat doživela je u periodu od 317. do 334. godine. To je vreme kada je Konstantin Veliki (rođen u Nišu oko 280.godine) često boravio na ovim prostorima. Na Medijani je podignut veliki ekonomski i rezidencijalni kompleks sa nizom luksuznih vila, ekonomskih i drugih objekata. Naselje je nastavilo da živi i posle Konstantinove smrti 337. godine. Medijana se danas prepoznaje, ne samo po svojoj antičkoj prošlosti, već i po ostacima iz praistorije.