Пропао полицијски сафари

По једној верзији, јер је туристичка тура већ била попуњена, а по другој – у последњи час им је стигла дојава да би узалуд путовали и трошили државне паре. Није тајна да се Курак годинама крио у тој држави. На интернет презентацији фирме „Стазе дивље Танзаније”, са седиштем у Дар ес Саламу, истакнуто је да је Курак организатор лова, да је српског порекла, с великим војним искуством и да течно говори енглески, руски и свахили. У Кураковој организацији, туристички сафари аранжман у Танзанији, који укључује лов на биволе, крокодиле, нилске коње или дивље мачке, кошта од 10.000 америчких долара па навише. Иначе, седиште матичне фирме под чијим окриљем ради Куракова агенција налазило се у Русији, а осим што лов организује у неколико афричких земаља, то ради и у Русији, Војводини, Хрватској и Македонији. Остаје питање колико је све то данас ажурно, јер је могуће да је он у међувремену променио локацију. Наши органи, незванично, нису затражили од Танзаније проверу и екстрадицију Курака.

Да ли ће наша држава да сачека да се Мики Курак појави на некој од европских граница или има конкретан план да открије где се скрива овај бивши припадник резервног састава Јединице за специјалне операције па да га приведе? Кураку се суди у одсуству, а то што је недоступан правосудним органима Србије, кажу, не утиче на ефикасност суђења.

Мирослав Мики Курак добио је крајем фебруара 2006. у београдском клубу „Варадеро” у Макишу обавештење од сведока, кога је саслушавао инспектор Драган Кецман, да се инспектор распитивао за њега у вези с убиством Славка Ћурувије. Курак је тада рекао: „Кецмана треба о’ладити”. Постоји тонски снимак тог разговора, који се налази међу доказима – тврде упућени у ток суђења осумњиченима за убиство новинара Славка Ћурувије 11. априла 1999. године.

Истрага коју је Кецман водио 2005. и 2006. била је скоро заустављена до формирања комисије за истраживање убиства новинара, коју предводи Веран Матић. Било је планирано, 2006. године, да се подигне оптужница за убиство новинара. Међутим, у последњем тренутку од тога се одустало и истрага је практично стала.

Тада је постојала могућност да се више припадника ДБ-а оптужи за незаконито праћење новинара и помагање у убиству. То би довело до тога да неко од њих призна све што зна у замену да не иде у затвор, али то није урађено.

„Без грешке знам и никада ме не би слагао ни Легија нити Душан Спасојевић, поготово Душан, да је Мирослав Курак лично извршилац убиства Ћурувије”, сведочио је Милош Симовић, који је у истрази убиства власника „Дневног телеграфа” први саслушан после Милорада Улемека Легије, 10. јануара 2014. Тада је детаљно описивао вече кад га је Улемек упознао с Кураком, сада оптуженим за убиство новинара, и рекао му да је убио Ћурувију.

Легија је рекао: „Они су радили Ћурку”, сведочио је Милош Симовић и додао да се затим окренуо ка брату Александру и питао га да ли зна ову двојицу, као и да му је Улемек рекао да су на „списку за одстрел” јер су „радили” Ћурувију.

Мирослав Курак је почетком деведесетих година прошлог века био полицајац, припадник јавне безбедности. Касније прелази у РДБ, али је напустио тајну службу. Потом се једно време бавио угоститељством. Наводно је у месецима по завршетку бомбардовања 1999. године био сувласник ноћног клуба „Сансет” у хотелу „Метропол” у Београду.

Мирослав Курак побегао је из Србије пре расписивања потернице и више од деценије је „недоступан”.

Иначе, по наредби домаћих судова, трага се за више од 1.000 Срба, док је отприлике исто толико наших држављана на потерницама других држава.