Нема епидемије малигних болести

Наиме, број умрлих од рака данас јесте за око 4.000 већи у односу на 1999. годину, али је сличан пораст броја умрлих регистрован i у периоду од 1990. до 1999. године.

Радан Џодић, професор онколошке хирургије и в. д. директора Института за онкологију и радиологију Србије, истиче да број оболелих од тумора у Србији расте, али да ипак не можемо говорити о епидемији рака – на листи од 37 земаља, ми смо на 17. месту у Европи по броју оболелих од малигних тумора.

– Број оболелих од тумора у целом свету расте, јер популација стари, а старосна граница за оболевање се спушта. На жалост, данас су малигне болести пре свега последица стила живота и фактора окружења – свега десет одсто канцера отпада на наслеђе, а остали настају као последица пушења, гојазности, неправилне исхране, алкохолизма... Ако томе додате и загађеност животне средине, зрачење, прекомерно излагање сунцу и лоше личне здравствене навике, не треба да чуди пораст броја оболелих особа. На жалост, све то значи да умиремо од обољења која су се могла спречити и која можда не би резултирала смртним исходом да смо на време отишли код лекара – истиче наш саговорник, који је и председник Републичке стручне комисије за онкологију.

И док бројке Републичког завода за статистику сведоче да су тумори „потписали” петину читуља током претходне године – од 100.834 особe, чак 22.024 су умрле од рака – епидемиолози упозоравају да сваке године око 35.000 људи у Србије оболи од малигних болести. Они такође прогнозирају да ће за две-три деценије број оболелих од тумора бити изједначен с бројем кардиоваскуларних болесника у целом свету, а потом и премашити овај број. У Србији је, подсећања ради, свака друга умрла која је особа претходне године – преминула од последица кардиоваскуларних болести.

Др Радан Џодић истиче да нема ваљане националне студије која би потврдила или демантовала учинак бомбардовања.

„Институт за онкологију и радиологију Србије објавио је 2012. године студију која је показала да су наши пацијенти с раком штитасте жлезде имали идентичне генетске промене пре и после бомбардовања. Другим речима, бомбардовање није довело до нових генетских промена у том органу”, истиче први човек Института за онкологију и радиологију Србије.

Статистика нашег националног онколошког института говори да и даље највише умиремо од рака плућа, а најновије епидемиолошке студије сведоче да је дуван првоокривљени за чак 15 малигних болести – почев од рака плућа, грла, усне шупљине, бешике, бубрега, желуца, једњака, дебелог црева, па све до карцинома грлића материце. Полна статистика говори да жене највише умиру од рака дојке, а мушкарци од тумора дебелог црева.

„Трећину свих смрти од рака узрокује дуван, а то је фактор ризика на који се највише може утицати. Рак дојке је излечив ако се открије у раној фази, а свака друга наша пацијенткиња на први преглед долази кад је болест већ узнапредовала. Осим тога, свега четвртина жена које позовемо на мамографију дође на превентивни преглед”, забринуто констатује наш саговорник.

Др Ана Јовићевић, епидемиолог у Институту за онкологију и радиологију Србије, подсећа да су развијене земље још шездесетих година прошлог века започеле масовне превентивне програме. Захваљујући активној борби против пушења, скрининзима и вакцинацији, број новооболелих и нарочито број умрлих од рака знатно је смањен. Ми смо 2013. године почели скрининг програме за рак дојке, рак грлића материце и рак дебелог црева, али скрининзима још нису обухваћени сви домови здравља. Уз то, додаје наша саговорница, постоји велики проблем неодазивања становништва на превентивне прегледе – од сто жена које се позову на скрининг, само 30 до 50 њих дође на преглед дојке и грлића материце.

Соларијум, цигарете, брза храна...

– Мора да се одржава лична хигијена и да се иде на редовне здравствене прегледе. Не може да се иде у соларијум три пута недељно, јер ће се прво добити опекотине, па онда меланом. Ако пушимо и нездраво се хранимо, питање је времена кад ће нам лекар саопштити лоше вести. Неке болести можда не можемо да спречимо, али можемо да одемо на време код лекара – каже др Џодић и додаје да прогноза болести зависи од општег стања организма, биолошке природе тумора и квалитета лечења.