Nema epidemije malignih bolesti

Naime, broj umrlih od raka danas jeste za oko 4.000 veći u odnosu na 1999. godinu, ali je sličan porast broja umrlih registrovan i u periodu od 1990. do 1999. godine.

Radan Džodić, profesor onkološke hirurgije i v. d. direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, ističe da broj obolelih od tumora u Srbiji raste, ali da ipak ne možemo govoriti o epidemiji raka – na listi od 37 zemalja, mi smo na 17. mestu u Evropi po broju obolelih od malignih tumora.

– Broj obolelih od tumora u celom svetu raste, jer populacija stari, a starosna granica za obolevanje se spušta. Na žalost, danas su maligne bolesti pre svega posledica stila života i faktora okruženja – svega deset odsto kancera otpada na nasleđe, a ostali nastaju kao posledica pušenja, gojaznosti, nepravilne ishrane, alkoholizma... Ako tome dodate i zagađenost životne sredine, zračenje, prekomerno izlaganje suncu i loše lične zdravstvene navike, ne treba da čudi porast broja obolelih osoba. Na žalost, sve to znači da umiremo od oboljenja koja su se mogla sprečiti i koja možda ne bi rezultirala smrtnim ishodom da smo na vreme otišli kod lekara – ističe naš sagovornik, koji je i predsednik Republičke stručne komisije za onkologiju.

I dok brojke Republičkog zavoda za statistiku svedoče da su tumori „potpisali” petinu čitulja tokom prethodne godine – od 100.834 osobe, čak 22.024 su umrle od raka – epidemiolozi upozoravaju da svake godine oko 35.000 ljudi u Srbije oboli od malignih bolesti. Oni takođe prognoziraju da će za dve-tri decenije broj obolelih od tumora biti izjednačen s brojem kardiovaskularnih bolesnika u celom svetu, a potom i premašiti ovaj broj. U Srbiji je, podsećanja radi, svaka druga umrla koja je osoba prethodne godine – preminula od posledica kardiovaskularnih bolesti.

Dr Radan Džodić ističe da nema valjane nacionalne studije koja bi potvrdila ili demantovala učinak bombardovanja.

„Institut za onkologiju i radiologiju Srbije objavio je 2012. godine studiju koja je pokazala da su naši pacijenti s rakom štitaste žlezde imali identične genetske promene pre i posle bombardovanja. Drugim rečima, bombardovanje nije dovelo do novih genetskih promena u tom organu”, ističe prvi čovek Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

Statistika našeg nacionalnog onkološkog instituta govori da i dalje najviše umiremo od raka pluća, a najnovije epidemiološke studije svedoče da je duvan prvookrivljeni za čak 15 malignih bolesti – počev od raka pluća, grla, usne šupljine, bešike, bubrega, želuca, jednjaka, debelog creva, pa sve do karcinoma grlića materice. Polna statistika govori da žene najviše umiru od raka dojke, a muškarci od tumora debelog creva.

„Trećinu svih smrti od raka uzrokuje duvan, a to je faktor rizika na koji se najviše može uticati. Rak dojke je izlečiv ako se otkrije u ranoj fazi, a svaka druga naša pacijentkinja na prvi pregled dolazi kad je bolest već uznapredovala. Osim toga, svega četvrtina žena koje pozovemo na mamografiju dođe na preventivni pregled”, zabrinuto konstatuje naš sagovornik.

Dr Ana Jovićević, epidemiolog u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, podseća da su razvijene zemlje još šezdesetih godina prošlog veka započele masovne preventivne programe. Zahvaljujući aktivnoj borbi protiv pušenja, skrininzima i vakcinaciji, broj novoobolelih i naročito broj umrlih od raka znatno je smanjen. Mi smo 2013. godine počeli skrining programe za rak dojke, rak grlića materice i rak debelog creva, ali skrininzima još nisu obuhvaćeni svi domovi zdravlja. Uz to, dodaje naša sagovornica, postoji veliki problem neodazivanja stanovništva na preventivne preglede – od sto žena koje se pozovu na skrining, samo 30 do 50 njih dođe na pregled dojke i grlića materice.

Solarijum, cigarete, brza hrana...

– Mora da se održava lična higijena i da se ide na redovne zdravstvene preglede. Ne može da se ide u solarijum tri puta nedeljno, jer će se prvo dobiti opekotine, pa onda melanom. Ako pušimo i nezdravo se hranimo, pitanje je vremena kad će nam lekar saopštiti loše vesti. Neke bolesti možda ne možemo da sprečimo, ali možemo da odemo na vreme kod lekara – kaže dr Džodić i dodaje da prognoza bolesti zavisi od opšteg stanja organizma, biološke prirode tumora i kvaliteta lečenja.