Раст индустријске производње 2,1 одсто
Индустријска производња у првих шест месеци ове године, у поређењу са истим периодом 2016., већа је 2,1 одсто саопштио је Републички завод за статистику. Производња индустрије у јуну ове године била је већа 5,7 процената него у јуну 2016, а у односу на просек 2016. већа је 5,6 одсто.
Посматрано по секторима – рударство је остварило раст од 16,7 процената, прерађивачка индустрија шест одсто, а сектор снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација остао је на истом нивоу.
Обим индустријске производње у јуну 2017., у односу на јун 2016. годину, бележи раст код 19 области, чије је учешће у структури индустријске производњ 69 одсто, а пад код 10 области – учешће у структури индустријске производње 31 проценат.
У периоду јануар-јун 2017. године привреда Србије извезла је робу за 7,46 милијарди евра, што је 13,6 одсто више у поређењу са истим периодом претходне године. Увоз робе имао је вредност од 9,6 милијарди евра, што представља повећање од 12,9 процената.
Дефицит изражен у еврима износи 2,14 милијарди евра и 10,4 одсто је већи у поређењу са истим периодом претходне године.
Покривеност увоза извозом је 77,7 процената и већа је од покривености у истом периоду претходне године када је износила 77,2 одсто.
Укупна спољнотрговинска робна размена Србије од почетка 2017. године до краја јуна премашила је 17 милијарди евра, што је 13,2 одсто више него у односу на исти период претходне године. Највећа је била са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине 64,9 одсто наше укупне размене.
Наш други по важности партнер су земље ЦЕФТА, са којима имамо суфицит у размени од 943 милиона долара. Извоз Србије износи 1,35 милијарди долара, а увоз 406,1 милион долара. Покривеност увоза извозом је 332,2 одсто.
Посматрано појединачно по земљама, суфицит у размени остварен је са бившим југословенским републикама: Босном и Херцеговином (извози се највише уље од сунцокрета и пшеница, а увози се кокс и полукокс од каменог угља. Затим са Црном Гором (извоз топловаљаних трака у котуровима и дизел аутомобили, а увози се највише свињско месо, димљено или сушено), и Македонијом (извоз топловаљаних трака у котуровима и уља од сунцокрета, а увозе се највише заварене цеви од гвожђа и челика).
Од осталих земаља истиче се и суфицит са Румунијом, Италијом, Бугарском, Словачком, Хрватском и Великом Британијом. Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином, због увоза телефона за мрежу станица и лаптопа и Руском Федерацијом – због увоза енергената, пре свега нафте и гаса. Следи дефицит са: Немачком, Пољском – увоз делова за моторна возила, Турском, Мађарском, Ираком, Белгијом, Аустријом, Украјином.
Промет робе у трговини на мало у јуну 2017. године у односу на јун 2016. већи је у текућим ценама 9,9, а у сталним ценама 5,3 одсто.
У јуну 2017. у поређењу са претходним месецом, промет робе је већи у текућим ценама 0,7, а у сталним ценама 0,9 одсто, док је у периоду јануар-јун 2017. промет робе у трговини на мало, у односу на исти период 2016. године, већи у текућим ценама 8,7, а у сталним ценама за 3,6 одсто.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
