Мистерија звана паметни телефон
Паметне телефоне данас носе сви – пословни људи, они који имају новац, који га немају, запослени, деца, а све чешће и пензионери. Иако наша земља готово у свим областима заостаје за светом, када су ове мобилне справице у питању, неретко се последњи динар даје за најновији модел који код нас стиже са свега неколико месеци закашњења од светске објаве. Старији људи их пазаре не да би били у тренду и да би се комшијама, рођацима и пријатељима похвалили најновијим моделом паметног телефона, већ зато што је познавање технологије и руковање њом у данашњем свету – нужност.
Према појединим истраживањима америчких научника, 47 одсто бебибумера (особа рођених између 1946. и 1964.) у Америци користи паметни телефон.
У Норвешкој, на пример, око 54 процента сениора користи овакве мобилне уређаје. Код нас је ситуација другачија и нема прецизних података о томе колико старијих користи интернет, паметни телефон, рачунар или таблет. Охрабрује податак да упркос томе што се број функционално неписмених особа не смањује, старији јесу спремни да уче и савладавају нове технологије. Ипак, једно је сигурно – наши сениори знатно више користе мобилни телефон за разговор са породицом и пријатељима, мање за слање порука, а најмање их занима сурфовање по интернету.
Телекомуникационе компаније са нашег поднебља их често едукују, што пласирањем информативних текстова, што кроз организовање радионица.
У „Теленору” истичу да немају податке о броју старијих и пензионера који користе њихове услуге, нарочито када су у питању припејд корисници, а не откривају ни детаље у вези са просечном месечном потрошњом.

– Готово две трећине наших грађана који имају више од 65 година користе припејд услуге, на које у просеку месечно потроше око 500 динара. Изузетно слабо користе интернет. Мобилни телефон углавном користе за разговор и слање порука. Главна баријера за коришћење интернета је чињеница да не поседују довољно знања како да га користе, а нису ни свесни бенефита, поготово када је у питању уштеда новца. Управо зато смо посветили велику пажњу интернет едукацији, кроз радионице које су организоване у сарадњи са неколико културних центара у Београду – набрајају у „Теленору” и истичу да се старији корисници одлучују за паметне телефоне, али им нису толико важне перформансе, колико цена.
– Због недовољног знања, већином не користе све предности паметних уређаја, већ само основне карактеристике. Већина новијих мобилних на тржишту поседује такозвани изи мод који је намењен старијима, функцију која омогућава корисницима да искористе пун капацитет својих паметних телефона, чак и кад су навикли на моделе старих телефона – подсећају у „Теленору”.
У свету је присутан тренд да се све већи број корисника, чак 83 одсто, опредељује за паметне телефоне. Старија популација није изузетак и без обзира на то што су њихове потребе за комуникацијом највише усмерене на позиве и поруке, све је већи број старијих који користе смартфон.
У МТС-у „Телекома Србије” напомињу да њихове услуге мобилне мреже користи више од 250.000 корисника, старијих од 60 година. Модерне телефоне користе, пре свега, како би разговарали или слали поруке, а мање користе мобилни интернет.
– И то је тренд који се полако мења, јер све већи број њих у последње време приметно мења своје корисничке навике и показује спремност и жељу да паметне телефоне користи и као уређаје за сурфовање интернетом. Разлог за то је што им паметни телефони могу олакшати бројне свакодневне активности, на пример, плаћање рачуна. У складу са тим, све чешће се опредељују за постпејд пакете који пружају могућност коришћења мобилног интернета – наводе у „Телекому”.
И компанији ВИП откривају да сениори иду у корак са технологијама о чему сведочи податак да је половина купљених телефона од стране старијих корисника управо из смартфон сегмента.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


