Misterija zvana pametni telefon
Pametne telefone danas nose svi – poslovni ljudi, oni koji imaju novac, koji ga nemaju, zaposleni, deca, a sve češće i penzioneri. Iako naša zemlja gotovo u svim oblastima zaostaje za svetom, kada su ove mobilne spravice u pitanju, neretko se poslednji dinar daje za najnoviji model koji kod nas stiže sa svega nekoliko meseci zakašnjenja od svetske objave. Stariji ljudi ih pazare ne da bi bili u trendu i da bi se komšijama, rođacima i prijateljima pohvalili najnovijim modelom pametnog telefona, već zato što je poznavanje tehnologije i rukovanje njom u današnjem svetu – nužnost.
Prema pojedinim istraživanjima američkih naučnika, 47 odsto bebibumera (osoba rođenih između 1946. i 1964.) u Americi koristi pametni telefon.
U Norveškoj, na primer, oko 54 procenta seniora koristi ovakve mobilne uređaje. Kod nas je situacija drugačija i nema preciznih podataka o tome koliko starijih koristi internet, pametni telefon, računar ili tablet. Ohrabruje podatak da uprkos tome što se broj funkcionalno nepismenih osoba ne smanjuje, stariji jesu spremni da uče i savladavaju nove tehnologije. Ipak, jedno je sigurno – naši seniori znatno više koriste mobilni telefon za razgovor sa porodicom i prijateljima, manje za slanje poruka, a najmanje ih zanima surfovanje po internetu.
Telekomunikacione kompanije sa našeg podneblja ih često edukuju, što plasiranjem informativnih tekstova, što kroz organizovanje radionica.
U „Telenoru” ističu da nemaju podatke o broju starijih i penzionera koji koriste njihove usluge, naročito kada su u pitanju pripejd korisnici, a ne otkrivaju ni detalje u vezi sa prosečnom mesečnom potrošnjom.
– Gotovo dve trećine naših građana koji imaju više od 65 godina koriste pripejd usluge, na koje u proseku mesečno potroše oko 500 dinara. Izuzetno slabo koriste internet. Mobilni telefon uglavnom koriste za razgovor i slanje poruka. Glavna barijera za korišćenje interneta je činjenica da ne poseduju dovoljno znanja kako da ga koriste, a nisu ni svesni benefita, pogotovo kada je u pitanju ušteda novca. Upravo zato smo posvetili veliku pažnju internet edukaciji, kroz radionice koje su organizovane u saradnji sa nekoliko kulturnih centara u Beogradu – nabrajaju u „Telenoru” i ističu da se stariji korisnici odlučuju za pametne telefone, ali im nisu toliko važne performanse, koliko cena.
– Zbog nedovoljnog znanja, većinom ne koriste sve prednosti pametnih uređaja, već samo osnovne karakteristike. Većina novijih mobilnih na tržištu poseduje takozvani izi mod koji je namenjen starijima, funkciju koja omogućava korisnicima da iskoriste pun kapacitet svojih pametnih telefona, čak i kad su navikli na modele starih telefona – podsećaju u „Telenoru”.
U svetu je prisutan trend da se sve veći broj korisnika, čak 83 odsto, opredeljuje za pametne telefone. Starija populacija nije izuzetak i bez obzira na to što su njihove potrebe za komunikacijom najviše usmerene na pozive i poruke, sve je veći broj starijih koji koriste smartfon.
U MTS-u „Telekoma Srbije” napominju da njihove usluge mobilne mreže koristi više od 250.000 korisnika, starijih od 60 godina. Moderne telefone koriste, pre svega, kako bi razgovarali ili slali poruke, a manje koriste mobilni internet.
– I to je trend koji se polako menja, jer sve veći broj njih u poslednje vreme primetno menja svoje korisničke navike i pokazuje spremnost i želju da pametne telefone koristi i kao uređaje za surfovanje internetom. Razlog za to je što im pametni telefoni mogu olakšati brojne svakodnevne aktivnosti, na primer, plaćanje računa. U skladu sa tim, sve češće se opredeljuju za postpejd pakete koji pružaju mogućnost korišćenja mobilnog interneta – navode u „Telekomu”.
I kompaniji VIP otkrivaju da seniori idu u korak sa tehnologijama o čemu svedoči podatak da je polovina kupljenih telefona od strane starijih korisnika upravo iz smartfon segmenta.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
