Врућина окидач за психијатријске болеснике
Летње врућине не утичу лоше само на кардиоваскуларне болеснике, већ и на људе који имају дијагнозу психијатријског обољења, због чега лекари у последње време имају пуне руке посла. У претходна два месеца, појашњава доцент др Ивана Сташевић Карличић, управница Службе ургентне психијатрије Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић”, ова установа ради појачаним темпом због повећања броја интервенција за чак 50 одсто у односу на зимске месеце. То се нарочито односи на број хоспитализованих и амбулантно збринутих пацијената у Служби ургентне психијатрије.
Највећи број болесника има такозвану психозу схизофреног круга. Реч је о људима опседнутим идејама које нису утемељене у реалности – често су уверени да их неко прати, угрожава или да имају „нарочити значај” у научним и уметничким круговима, муче их халуцинације, екстремно су напети и уплашени, не спавају, изолују се, повлаче у себе…
Висока спољна температура због специфичног утицаја на цео организам, а нарочито као узрок дехидратације, погоршава психичке тегобе пацијената који већ имају неке менталне сметње. Велики број људи предиспонираних за ову врсту поремећаја управо у ово доба године доживи прву епизоду болести која је често еруптивна и драматична. Чак и они који иначе немају психичке проблеме могу постати раздражљиви, незаинтересовани, демотивисани, а дешава се и да слабо спавају и буде се уморни, без довољно енергије за суочавање с изазовима које намеће нови дан.
– У овом периоду године највећи пораст броја интервенција бележи се у категорији поремећаја расположења, претежно биполарног афективног поремећаја. У актуелним временским условима неретко се догађа да ти њихови поремећаји ескалирају на јавном месту у виду чудног или насилничког понашања. Хоспитализују се пацијенти с тешким и драматичним клиничким сликама, и то често принудно, због угрожавања свог или туђег живота и здравља, јер у том часу нису довољно присебни да би дали пристанак за лечење. Лакше форме болести лече се амбулантно. Таквим болесницима прописује се терапија коју узимају код куће и они долазе на контролне прегледе у ритму за који лекар процени да ће омогућити квалитетно праћење ефеката терапије и обезбедити подршку пацијенту и његовој породици – појашњава др Сташевић Карличић. Додаје да је Клиника „Др Лаза Лазаревић” једина установа у Београду која се бави хитним стањима у психијатрији 24 часа, 365 дана у години.
Психијатријску помоћ отприлике у истом проценту траже и мушкарци и жене. Уколико пацијент с менталним сметњама нема подршку породице и блиске околине то знатно умањује шансу да се његов поремећај открије и лечи. Нелечена болест временом напредује, што доводи до потпуног урушавања квалитета живота ових људи, а у неким случајевима и до драматичне ескалације породичног насиља, кршења закона…
– Чини се да у последње време мушкарци руше табуе, попут оног да тражити помоћ значи бити слаб. Генерално гледано, пораст броја пацијената јесте и резултат борбе стручњака, медија и надлежног министарства за дестигматизацију психијатрије. Није страшно тражити помоћ, јер то особу с менталним сметњама неће учинити мање вредном, напротив. Постоји и страх од губитка посла и других права, што није оправдано, јер лекарска тајна и Устав штите ову осетљиву друштвену групу. То је посебно значајно због чињенице да је највећи број пацијената у добу од 35. до 54. године – наглашава др Сташевић Карличић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
