Потрага за два питбула у Барајеву и даље траје

Док се власник не нађе, а пси открију и одведу у карантин, житељи насеља Гај у Барајеву бојажљиво излазе из својих кућа. Њих је обишао и Слободан – Бата Адамовић, председник општине Барајево.

– Ми смо учинили шта смо могли. На терену су екипе „Ветерине”, ветеринарски инспектори и полиција. Стално смо на вези. Наша општина је рубна и имамо много проблема са несавесним власницима. Многи од њих дођу до Липовице, Ибарске магистрале, Гунцата… Ту зауставе возило, избаце пса на улицу и побегну. Пси који су често били у затвореном не сналазе се на отвореном, међу људима, па се дешавају инцидентне ситуације – каже Адамовић. У преговорима су са градом да се барајевска ветеринарска установа боље опреми како би могли на ефикаснији начин да решавају овај проблем.

Како кажу у „Ветрини Београд”, пракса је да пас који је напао некога проведе у карантину десет дана.

– За то време је на посматрању. Утврђује се, између осталог, да ли има неких обољења, да нема случајно беснило и слично. После десет дана, пса ће прегледати ветеринарски инспектор. Он процењује шта да се ради с њим, да ли ће остати у карантину или ће бити враћен власнику – кажу у „Ветерини”.

Пси се, незванично сазнајемо, врло ретко успавају, односно то се ради из искључиво медицински оправданих разлога. Како су нам у Министарству пољопривреде у чијем је саставу Ветеринарска инспекција објаснили, овај процес подлеже под Закон о добробити животиња.

– Јасно је прописано да се животиња може лишити живота на хуман начин, ако је повређена, неизлечиво болесна, телесно деформисана или на други начин патолошки онеспособљена тако да опоравак није могућ, а живот за њу представља бол, патњу, страх и стрес. Еутаназија се ради ако је животиња достигла старост па јој отказују основне животне функције, ако се користи у научноистраживачке и биомедицинске сврхе, у складу са законом, ако се лишавањем живота спречава ширење, односно ако се сузбијају и искорењују заразне болести, ако животиња не може да се прилагоди условима смештаја, а њено пуштање на слободу представља опасност за људе, друге животиње и животну средину – кажу у Министарству пољопривреде, односно Ветеринарској инспекцији.

Како је објаснио Елвир Буразеровић, из „Орке”, велики проблем представља и то што је не постоји адекватан систем контроле популације власничких и напуштених паса.

– Поред националне стратегије, неопходан је строжи надзор и кажњавање неодговорног понашања власника, нарочито када је реч о држању животиња које могу представљати опасност по околину. Осим тога, напуштање животиња требало би да се третира као кривично дело и строже кажњава организовање и учешће у борбама паса – истиче Буразеровић.

У Министарству пољопривреде објашњавају да су по наводима Ветеринарске инспекције Београда у питању три напуштена пса, непознатог власника.

– У таквим случајевима надлежна је зоохигијенска служба јединице локалне самоуправе па је тако налог прослеђен JKP „Ветерина Београд'” која је установила да је један од паса обележен микрочипом, док за остала два нема података, пошто нису ухваћени. Увидом у Централну базу, а на основу броја микрочипа, установљено је да је пас 2014. године продат и одјављен, тако да нема информација о новом власнику. Ветеринарски инспектор оставио је позив на адресу бившег власника, ради доставе података о новом власнику пса. Зависно од чињеница које прибави,  Ветеринарска инспекција ће даље поступати у складу са законом – кажу у Министарству.