Преко бирократског вртлога до породичних њива

Од октобра прошле године њихов предмет се налази у Министарству финансија које, како нам је речено у Агенцији за реституцију, још није одлучило да ли ће подржати враћање имовине породици Гунић. Тако се ова породица годинама налази у бирократском вртлогу, док земљу њихових предака обрађује предузеће „Агрос” из Опова.

Да апсурд буде већи, 30. јуна 2016. године правоснажном одлуком Агенције за реституцију Стојану и Душану Глигорину враћено је 10 хектара земљишта на истој парцели. Ни њих двојица, који су браћа од стрица Мирославу Гунићу, још не могу да обрађују некадашње породично имање. Не могу чак ни да упишу власништво у Катастру, о чему је „Политика” већ извештавала у тексту „Општине се боре да задрже државне њиве”, објављеном 16. јула.

– Њиве се налазе једна поред друге, на истој парцели, а сви имамо чисте папире. Међутим, на сваку одлуку о враћању пољопривредног земљишта Агенције за реституцију жале се Државно правобранилаштво и Министарство пољопривреде. То знатно отежава процес враћања имовине, а плашим се да је крајњи циљ жалби стопирање реституције – пожалио се Мирослав Гунић у разговору за наш лист, додајући да је његовој баки Олги земља одузета без икакве судске пресуде и да та неправда мора бити исправљена.

Катастарску парцелу коју потражују породице Гунић и Глигорин држава је изнајмила предузећу „Агрос” из Опова. У новембру 2014. потписан је трогодишњи уговор о закупу између „Агроса” и Управе за пољопривредно земљиште Министарства пољопривреде, у који је „Политика” имала увид. „Агрос” је изнајмио 405 хектара за годишњу закупнину од 73.087 евра, што значи да најам једног хектара плаћају 180 евра. У разговору за наш лист Стојан Глигорин упозорава да је реч о цени вишеструко нижој од тржишне.

– Док држава изнајмљује моју земљу, ја морам да плаћам другим земљопоседницима око 450 евра годишње за закуп једног хектара. То је скоро три пута више. Иако већ годину дана у Катастру не могу да упишем власништво над њивом коју ми је Агенција вратила, држава је дужна да ми уплати новац, тачније закупнину која јој је исплаћена за моје земљиште. У фебруару сам Министарству пољопривреде поднео захтев за враћање овог новца, али до данас нисам добио одговор – наглашава Стојан Глигорин, чија породица живи од обрађивања земље.

Занимљиво је истаћи да су порески службеници били знатно бржи од запослених у Катастру и Министарству пољопривреде, тако да је Стојан Глигорин добио решење о порезу на имовину, па, како тврди, морају да плате и порез за њиву коју држава изнајмљује предузећу „Агрос”.

– Иако је Катастар имао рок од 15 дана да ме упише као власника поменуте њиве, то се није десило ни годину дана касније. Наводно, „Агрос” је поднео захтев за укњижбу система за наводњавање који се налази на том земљишту. Републички геодетски завод је њихов захтев одбио, па су се жалили на ову одлуку и повели управни спор – напомиње наш саговорник.

Без одговора „Агроса”

У току претходна два дана узалуд смо покушавали да добијемо коментар предузећа „Агрос” у вези са изнајмљивањем државних њива у Сакулама. Јована Рацина, директора „Агроса”, путем имејла, питали смо колико хектара закупљују у Сакулама, колики се проценат тог земљишта потражује реституцијом, колико дуго од државе изнајмљују те парцеле и да ли је „Агрос” покренуо поступак за упис система за наводњавање у Катастар. Међутим, иако нам је у телефонском разговору обећао, директор Рацин није одговорио ни на једно од постављених питања. У телефонском разговору који смо водили у понедељак Рацин је рекао да је систем за наводњавање који се налази у Сакулама изградио „Агрос” и да је реч о инвестицији вредној много више него земљиште на којем се налази. У оквиру овог система изграђен је, како нам је рекао Рацин, и канал за наводњавање дугачак 46 километара.

– Тај систем је изграђен почетком деведесетих, кад је наша фирма почела да користи то земљиште. Стога би држава требало да понуди наследницима неке друге парцеле сличне површине и квалитета. Међутим, наследници не желе за то ни да чују – кратко је прокоментарисао Рацин.

На нашу констатацију да ће његова фирма свакако морати да уступи део парцеле Стојану Глигорину, јер је решење Агенције за реституцију правоснажно, Рацин је одговорио: „То ћемо још да видимо”. Потом је упитао: „Реците ми ко вас је ангажовао?” После овог разговора Јован Рацин није одговарао на мејлове, ес-ем-есове и позиве које смо му упутили.

Власник „Агроса” из Опова је београдско предузеће за унутрашњу и спољну трговину „Миа доо”, чији је власник Александар Аксентић, а директор Слободан Аксентић, некадашњи финансијски директор „Це маркета”.

Порезници бржи од катастра

И док поједине државне службе годину дана тапкају у месту, у октобру ове године истиче уговор о закупу поменутих њива које је „Агрос” склопио с Министарством пољопривреде. Из тог разлога наследници страхују да ће имање њихових предака поново бити дато у закуп поменутом предузећу, које га користи, како сазнајемо, од почетка деведесетих година.

– У уговору о закупу овог земљишта наведено је да је „закупац упознат са земљиштем и да није неопходна предаја истог”. Како је могуће да држава не обави примопредају земљишта и не сачини записник о стању или објектима који су изграђени на земљишту? Што се тиче система за наводњавање, Одељење за имовинскоправне послове општине Опово прошле године је издало Информацију о локацији за парцелу коју потражујемо. У овом документу наведено је да су „предметне катастарске парцеле неизграђене – указује Мирослав Гунић. Он истиче да ће очигледно морати да се обрати Европском суду у Стразбуру, јер, како каже, наша држава очигледно не поштује право и правду, који би морали да буду њен темељ.