Preko birokratskog vrtloga do porodičnih njiva

Od oktobra prošle godine njihov predmet se nalazi u Ministarstvu finansija koje, kako nam je rečeno u Agenciji za restituciju, još nije odlučilo da li će podržati vraćanje imovine porodici Gunić. Tako se ova porodica godinama nalazi u birokratskom vrtlogu, dok zemlju njihovih predaka obrađuje preduzeće „Agros” iz Opova.

Da apsurd bude veći, 30. juna 2016. godine pravosnažnom odlukom Agencije za restituciju Stojanu i Dušanu Gligorinu vraćeno je 10 hektara zemljišta na istoj parceli. Ni njih dvojica, koji su braća od strica Miroslavu Guniću, još ne mogu da obrađuju nekadašnje porodično imanje. Ne mogu čak ni da upišu vlasništvo u Katastru, o čemu je „Politika” već izveštavala u tekstu „Opštine se bore da zadrže državne njive”, objavljenom 16. jula.

– Njive se nalaze jedna pored druge, na istoj parceli, a svi imamo čiste papire. Međutim, na svaku odluku o vraćanju poljoprivrednog zemljišta Agencije za restituciju žale se Državno pravobranilaštvo i Ministarstvo poljoprivrede. To znatno otežava proces vraćanja imovine, a plašim se da je krajnji cilj žalbi stopiranje restitucije – požalio se Miroslav Gunić u razgovoru za naš list, dodajući da je njegovoj baki Olgi zemlja oduzeta bez ikakve sudske presude i da ta nepravda mora biti ispravljena.

Katastarsku parcelu koju potražuju porodice Gunić i Gligorin država je iznajmila preduzeću „Agros” iz Opova. U novembru 2014. potpisan je trogodišnji ugovor o zakupu između „Agrosa” i Uprave za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede, u koji je „Politika” imala uvid. „Agros” je iznajmio 405 hektara za godišnju zakupninu od 73.087 evra, što znači da najam jednog hektara plaćaju 180 evra. U razgovoru za naš list Stojan Gligorin upozorava da je reč o ceni višestruko nižoj od tržišne.

– Dok država iznajmljuje moju zemlju, ja moram da plaćam drugim zemljoposednicima oko 450 evra godišnje za zakup jednog hektara. To je skoro tri puta više. Iako već godinu dana u Katastru ne mogu da upišem vlasništvo nad njivom koju mi je Agencija vratila, država je dužna da mi uplati novac, tačnije zakupninu koja joj je isplaćena za moje zemljište. U februaru sam Ministarstvu poljoprivrede podneo zahtev za vraćanje ovog novca, ali do danas nisam dobio odgovor – naglašava Stojan Gligorin, čija porodica živi od obrađivanja zemlje.

Zanimljivo je istaći da su poreski službenici bili znatno brži od zaposlenih u Katastru i Ministarstvu poljoprivrede, tako da je Stojan Gligorin dobio rešenje o porezu na imovinu, pa, kako tvrdi, moraju da plate i porez za njivu koju država iznajmljuje preduzeću „Agros”.

– Iako je Katastar imao rok od 15 dana da me upiše kao vlasnika pomenute njive, to se nije desilo ni godinu dana kasnije. Navodno, „Agros” je podneo zahtev za uknjižbu sistema za navodnjavanje koji se nalazi na tom zemljištu. Republički geodetski zavod je njihov zahtev odbio, pa su se žalili na ovu odluku i poveli upravni spor – napominje naš sagovornik.

Bez odgovora „Agrosa”

U toku prethodna dva dana uzalud smo pokušavali da dobijemo komentar preduzeća „Agros” u vezi sa iznajmljivanjem državnih njiva u Sakulama. Jovana Racina, direktora „Agrosa”, putem imejla, pitali smo koliko hektara zakupljuju u Sakulama, koliki se procenat tog zemljišta potražuje restitucijom, koliko dugo od države iznajmljuju te parcele i da li je „Agros” pokrenuo postupak za upis sistema za navodnjavanje u Katastar. Međutim, iako nam je u telefonskom razgovoru obećao, direktor Racin nije odgovorio ni na jedno od postavljenih pitanja. U telefonskom razgovoru koji smo vodili u ponedeljak Racin je rekao da je sistem za navodnjavanje koji se nalazi u Sakulama izgradio „Agros” i da je reč o investiciji vrednoj mnogo više nego zemljište na kojem se nalazi. U okviru ovog sistema izgrađen je, kako nam je rekao Racin, i kanal za navodnjavanje dugačak 46 kilometara.

– Taj sistem je izgrađen početkom devedesetih, kad je naša firma počela da koristi to zemljište. Stoga bi država trebalo da ponudi naslednicima neke druge parcele slične površine i kvaliteta. Međutim, naslednici ne žele za to ni da čuju – kratko je prokomentarisao Racin.

Na našu konstataciju da će njegova firma svakako morati da ustupi deo parcele Stojanu Gligorinu, jer je rešenje Agencije za restituciju pravosnažno, Racin je odgovorio: „To ćemo još da vidimo”. Potom je upitao: „Recite mi ko vas je angažovao?” Posle ovog razgovora Jovan Racin nije odgovarao na mejlove, es-em-esove i pozive koje smo mu uputili.

Vlasnik „Agrosa” iz Opova je beogradsko preduzeće za unutrašnju i spoljnu trgovinu „Mia doo”, čiji je vlasnik Aleksandar Aksentić, a direktor Slobodan Aksentić, nekadašnji finansijski direktor „Ce marketa”.

Poreznici brži od katastra

I dok pojedine državne službe godinu dana tapkaju u mestu, u oktobru ove godine ističe ugovor o zakupu pomenutih njiva koje je „Agros” sklopio s Ministarstvom poljoprivrede. Iz tog razloga naslednici strahuju da će imanje njihovih predaka ponovo biti dato u zakup pomenutom preduzeću, koje ga koristi, kako saznajemo, od početka devedesetih godina.

– U ugovoru o zakupu ovog zemljišta navedeno je da je „zakupac upoznat sa zemljištem i da nije neophodna predaja istog”. Kako je moguće da država ne obavi primopredaju zemljišta i ne sačini zapisnik o stanju ili objektima koji su izgrađeni na zemljištu? Što se tiče sistema za navodnjavanje, Odeljenje za imovinskopravne poslove opštine Opovo prošle godine je izdalo Informaciju o lokaciji za parcelu koju potražujemo. U ovom dokumentu navedeno je da su „predmetne katastarske parcele neizgrađene – ukazuje Miroslav Gunić. On ističe da će očigledno morati da se obrati Evropskom sudu u Strazburu, jer, kako kaže, naša država očigledno ne poštuje pravo i pravdu, koji bi morali da budu njen temelj.