Недеља, 21.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Трг од ћирилице

 Трг од ћирилице
Поводом прославе јубилеја – деветсто годишњице од рођења Светог Симеона Немање, „Светигора“ је објавила едицију „Немањички манастири“ у 10 књига

Подгорица – Јединствена културна манифестација „Трг од ћирилице” у Херцег Новом, у трајању од месец дана, и ову године почеће сутра на Тргу Белависта, поред цркве Светог архангела Михаила.

Манифестација ће почети отварањем сајма – изложбом књига угледних издавача, а у оквиру галерије Фреска биће изложене слике, иконе, манастирско рукодеље и други уметнички предмети.

 

Како нам је рекао протојереј-ставрофор Радомир Никчевић, током тридесет дана на Тргу од ћирилице биће „бројне промоције књига угледних српских писаца са свесрпског језичког простора, гостовање црквених и других хорова, предавања, дечји програми, промоције часописа и друге периодике”.

Према програму, манифестација ће бити у знаку велике Издавачко-информативне установе „Светигора” Митрополије црногорско-приморске.

„Током више од четврт века постојања и плодотворне мисионарске делатности, објављено је преко 650 наслова ћириличних књига духовног, историјског и уметничког садржаја. Овај издавач је објавио сабрана дела Петра Првог Петровића Његоша, Петра Другог Петровића Његоша и краља Николе (у овом издању дела краља Николе први пут је објављен његов кратки роман `Деспа` о Јелени Балшић, ћерки кнеза Лазара). Поводом прославе 200-годишњице Његошевог рођења објавила је две књиге `Његош као владар` Лазара Томановића и `Савременици о Његошу`”, каже за наше новине директор „Светигоре” Радомир Никчевић.

Он додаје да је заједно са РТС-ом, у 120.000 примерака штампана и монографија „Свети Сава – принц и просветитељ”, за 1.750 школа на територији Србије поклоњено је око 5.200 књига.

„Поводом прославе јубилеја – деветсто годишњице од рођења Светог Симеона Немање, ’Светигора’ је објавила едицију ’Немањићки манастири’ у 10 књига. Објављене су и модерно дизајниране монографије Студенице, Хиландара, Жиче, Милешеве, Мораче, Сопоћана, Бањске, Грачанице, Дечана и Светих арханђела код Призрена, манастира који су били најважније школе писмености и културе, ризнице књига, рукописа, повеља и најразноврснијих свештено-уметничких предмета”, додаје Никчевић.

„Светигорино” руско и енглеско издање вишетомног „Љетописа новог косовског страдања” Његовог преосвештенства митрополита црногорско-приморског др Амфилохија (Радовића) једно је од издања које је посебно заинтересовало међународну јавност, а „Светигора” се поноси и низом капиталних издања „Октоих” и монографије Цетињског манастира, саборних храмова у Подгорици и Бару и „Споменица” издата поводом тридесет година архијерејске и двадесет пет година митрополитске службе његовог високопреосвештенства, архиепископа цетињског Амфилохија.

„У сусрет 800-годишњици од успостављања аутокефалије Српске православне цркве, тада Архиепископије српске, објављена је врхунски дизајнирана едиција `Свети Немањићи` у осам књига посвећеним понаособ Светоме Симеону, Сави, Светим краљевима Стефану Првовенчаном, Владиславу, Драгутину, Милутину и Стефану Дечанском те благоверним царевима Душану Силном, Светом Урошу Нејаком”, подсећа Никчевић.

На Тргу ће ове године, како је договорено, говорити: др Зорица Никитовић, Будимир Дубак, Желидраг Никчевић, Љиљана Хајбановић Ђуровић, Слободан Бајић, др Јелица Стојановић, др Милош Ковачевић, професори Веселин Матовић и Весна Тодоровић, Радован Дамјановић, др Горан Комар, Небојша Рашо, Васко Костић, Матија Бећковић, Рајко Петров Ного, мр Весна Моравић Балкански, Матеј Арсенијевић, епископ Јоаким Јовчевски, др Бора Ристић, др Митра Рељић, Павле Брајовић, Радомир Уљаревић, др Драго Шеровић, Вељко Пестовић, Ђорђе Ћапин, проф. Васко Костић, Никола Маловић, Душан Бабић, Иван Негришорац, Лабуд Драгић, Драган Лакићевић...

Трг од ћирилице биће затворен доделом књижевне награде „Печат Херцега Шћепана” с великим песничким бденијем писаца – чланова Удружења књижевника Црне Горе.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милосав
"""Обрад Липовац. Тим именима Ви ни воду не можете да носите. Па Ви сте за њих чули са сокоћала!, мада верујем да сте чули за Матију Бећковића. Држите се и даље читанке Петра Гудеља. И тако.
milan ćurić
@Obrad Lipovac, da ste dobro pročitali imena koji će govoriti na ovoj značajnoj manifestaciji nazvanoj Trg od ćirilice", videli bi da se među gostima koji će dati svoj prilog nalaze dva ili tri sveštena lica, a svi ostali su poznati iz svojih oblasti delovanja , istorije, kulture, književnosti, svi zajedno borci za očuvanje ćirilice. Zato vas pitam gde ste videli sve te, kako rekoste crnomantijaše, a vaš komentar doživljavam kao uvredu celog skupa uglednih i priznatih učesnika te kulturne manifestacije. Znamo otkud duvaju vetrovi koji napadaju ćirilicu i žele je oterati sa ovih prostora, ali im taj naum neće proći.
Obrad Lipovac
Milane, koja imena? Labud Dragić za koga su Crnogorci kukavičja pilad, sveštenici SPC za koje su Crnogorci komunistička kopilad, Matija Bećković za koga su Crnogorci narod koji ne zna ko je, Goran Komar, Crnogorci nastaju brisanjem srpskog identiteta, Veselin Matović, crnogorski udžbenici puni falsifikata i fašisoidnih poruka, Ivan Negrištorac, crnogorski režim bi da menja sve svoje pretke ... Da ne gubimo vreme, ovo sam pokupio sa neta za 2 minuta. I svi oni koji su izjavama uvredili 200 - 250 hiljada ljudi koji se izjašnjavaju kao Crnogorci, uživaće gostoprimstvo istih tih Crnogoraca. Šta bismo mi ovde radili da nam dolazi neko ko za nas kaže da smo kukavičja pilad, komunistička kopilad ili da ne znamo ko smo?
Sasa Trajkovic
Nacionalni neprijatelj novopecenig Montenegrina jer se i sami ne identifikuju sa Crno Gorcima je CIRILICA. Herceg Novi nije samo najpopularnije letovaliste Srba vec grad u kome se Srbi osecaju kao kod kuce. Pozdravljam ovu manifestaciju u nadi da nase komsije na svom putu u EU nece zaboraviti svoje korene.
Obrad Lipovac
@Dragane, svako ima pravo na svoj stav prema životu. Ja lično mislim da su ljudi koji mnogo polažu na nacionalnost i religioznost prazni i glupi. Nezamislivo mi je da mi u životu bude važno to što sam Srbin. A religija? Posebno hrišćanstvo. Ne postoji ni jedan jedini dokaz da je Isus postojao izuzev u jevanđeljima koja su pisana krajem II veka AC. Religija koja u svom epicentru, Vatikanu, ima specilano odeljenje popova koji rade na usklađivanju nelogičnosti iz biblije. Dragane? Inače, biti Beograđanin, čuti 20 jezika i videti 20 pisama, živeti u 2 strane države ne znači ništa ako čovek nema sposobnost elementarnog rezonovanja. Vera u boga je jedno a ceremonilana religioznost nešto sasvim drugo, najčešće smešno i glupo. Najmanje mi smetaju muslimani, oni bar za svog verskog idola ne kažu da je bio božiji sin nego prorok. Oni sebe mnogo manje lažu nego što sebe lažu hrišćani.
Драган
@Obrad Lipovac Нажалост, Ваш коментар је пун неосноване нетрпељивости према светски признатој верској заједници- "монах" је правилан израз у свим религијама-и ћирилици, међународно признатом писму које користи преко 200 000 000 грађана света (укључујући и нације исламске и будистичке вероисповести). Не дозволите да Вас мржња или самомржња затворе пред светским религијама и културама; српска култура је једна од њих. Скроз је у реду бити самоуверени атеиста или модерниста, али писањем оваквих глупости " Ako su Srbima potrebni crnomantijaši da bi se negde osećali kao kod kuće, onda bolje da sedimo u Šumadiji." само показујете своју немоћ да прихватите постојање неистомишљеника и другачијих од Вас. Лично, Београђанин сам, светски путник који је живео у две стране државе, чуо и видео преко 20 страних језика и писама; не мрзим их што су другачији, волим ћирилицу и поштујем Српску Православну Цркву.
Прикажи још одговора
Д. Збиљић
Кад би бар и у Београду био један Трг од ћирилице у српском језику! Одмах би се јавили неки Срби да траже "равноправност писама". А кад је готово све на хрватској абецеди у улицама Београда, мало ко тражи "равноправност" за српско писмо у језику Срба.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.