Загреб тврди да ССП није прекршен

Као оправдање за ово поскупљење наводе и пример. Како кажу, ако се узме у обзир да је носивост просечног шлепера 25 тона, а у њему се налази паприка чија је малопродајна цена око 10 куна (1,3 евра), трошак прегледа такве пошиљке од 2.000 куна (270 евра) занемарив је у односу на укупну вредност паприке, која износи 250.000 куна (око 33.000 евра), објашњавају.

Хрватска овакву одлуку правда, како кажу, искључиво заштитом потрошача, због чега је и донет Правилник о инспекцијском надзору и контроли усклађености воћа и поврћа с тржишним стандардима.

– Није реч о дискриминацији робе и трговаца, који долазе из нама суседних и пријатељских земаља, кажу у Министарству, додајући да се у овом пропису ништа није мењало у систему контроле и да је он уведен још 2013. године у складу са прописима Европске уније. Међутим, не наводе да је од 15. јула листа производа који се контролишу по новом ценовнику проширена, и то оним врстама воћа и поврћа које се највише увозе у Хрватску.

На питање „Политике” да ли су се пре доношења овакве одлуке, која је подигла регион на ноге, јер је само у Србији овом одлуком погођено више од 160 произвођача који тамо извозе, консултовали са Европском комисијом, нисмо добили конкретан одговор. Али нам је речено да је, рецимо, ССП-ом између ЕУ и Босне и Херцеговине прописано да накнаде за инспекцијски надзор нису ванцаринска баријера и да се на њих не односи обавеза мировања или смањења.

– Кад је реч о правилима Светске трговинске организације, која регулише питање ветеринарских и фитосанитарних мера, овај правилник је усаглашен с њима јер његово спровођење не онемогућава нормалан ток трговине – изричити су наши саговорници из Хрватске.

Према њиховим подацима, од 15. јула, од када се примењује овај правилник, на граничним прелазима је прегледано 1.300 тона воћа и поврћа и само су три пошиљке биле неусклађене с тржишним стандардима – лубенице из Црне Горе и Албаније и око седам тона паприке из Србије, која је враћена на захтев странке.