Донатори хоће да Меркеловој изаберу коалиционог партнера

На листи су се нашли и сувласници „Бе-Ем-Веа” из породице Квант, који су протеклих година уобичајено велике донације давали тек после савезних парламентарних избора, када су већ били сигурни ко ће формирати владу. Тако су 2013. дали ЦДУ поменутих 690.000 евра, док су после избора 2009. дали 450.000 евра. Овог пута, син и кћерка Херберта и Јохане Квант нису чекали завршетак избора, већ су крајем јуна обоје дали по 50.001 евро и ЦДУ и ФДП. Поклањање ових нешто више од 200.000 евра сувласници минхенског ауто-гиганта нису ни осетили.

Али, очигледно су желели да, и пре избора а усред афере „Дизелгејт” која је поново покренула питање спорних веза ауто-гиганата и владајућих партија,, осигурају наклоност политичара. Слично је у априлу учинила и компанија „Дајмлер”, позната по производњи бренда аутомобила „мерцедес”, која је по 100.000 евра дала ЦДУ али и такође владајућој Социјалдемократској партији (СПД).

Додуше, СПД-у је то једина велика донација ове године. И Зелени су добили само једну велику донацију од 100.000 евра, док Левица и баварски демохришћани (ЦСУ) нису добили ниједну донацију већу од 50.000 евра. Све остале велике донације отишле су ЦДУ и ФДП.

Федерација индустријалаца и електронских компанија покрајине Северна Рајна Вестфалија дала је 90.000 евра ФДП-у, а 110.000 ЦДУ, док је само у јуну Ханс Јоахим Лангман, немачки предузетник који председава моћној Савезној асоцијацији немачке индустрије, дао ЦДУ чак 370.000 евра сопственог новца. Ипак, титулу највећег појединачног донатора ове године однео је оснивач и директор немачке мултинационалне компаније за пружање интернет услуга „Јунајтед интернет” Ралф Домермут, који је из свог џепа дао ЦДУ пола милиона евра.

„Очигледно донатори не раде то без задњих намера, али они не смеју да имају конкретне политичке захтеве. То би било незаконито”, истиче Мајер и додаје да велики дародавци „воле да ’култивишу’ политички пејзаж и, по могућности, утичу на резултате избора, јер се то управо на тај начин ради.”

За разлику од неких других земаља, попут Србије или САД, у којима партије из буџета добијају посебан новац за предизборну кампању, који није део новца иначе намењеног за рад странака, у Немачкој странке од државе добијају само новац за регуларне страначке активности. Годишње, та сума износи око 133 милина евра, а дели се у складу са тим ко је колико гласова добио на савезним, покрајинским и локалним изборима, али и за Европски парламентИпак, странкама су и даље важне донације, а сумње у забрањену везу крупног капитала и политичара не престају. Иако је утицај аутомобилске индустрије на одлуке политичара постао обавезни део ових прича, протеклих година опозиција и невладине организације указивали су још на бројне примере шуровања милионера и политичара.

Веома често на мети критика је био управо ФДП, док је од 2009. до 2013. био на власти. Покојном лидеру ФДП-а Гвидеу Вестервелеу, који је тада био шеф немачке дипломатије, замерало се почетком 2010. да је издејствовао доношење закона којим су снижени порези за хотеле, што је директно ишло у корист једном минхенском милијардеру, власнику ланца хотела, који је овој партији дао милион евра и био њихов највећи донатор.

Иако је Вестервеле тврдио да ће странка вратити новац како би доказала да се политичке одлуке не могу купити, већ који месец касније уследиле су нове оптужбе за поткупљивост. Опозиција му је замерала да на службена путовања, на које води представнике немачког пословног света, углавном позива представнике фирми које су финансијери ФДП-а или су повезане са његовим братом Кајем Вестервелеом.

Због свега овога, можда и не чуди да је пре две године безмало 80 одсто анкетираних Немаца рекло да је уверено да се донацијама обезбеђује утицај на политичаре.