Donatori hoće da Merkelovoj izaberu koalicionog partnera

Na listi su se našli i suvlasnici „Be-Em-Vea” iz porodice Kvant, koji su proteklih godina uobičajeno velike donacije davali tek posle saveznih parlamentarnih izbora, kada su već bili sigurni ko će formirati vladu. Tako su 2013. dali CDU pomenutih 690.000 evra, dok su posle izbora 2009. dali 450.000 evra. Ovog puta, sin i kćerka Herberta i Johane Kvant nisu čekali završetak izbora, već su krajem juna oboje dali po 50.001 evro i CDU i FDP. Poklanjanje ovih nešto više od 200.000 evra suvlasnici minhenskog auto-giganta nisu ni osetili.

Ali, očigledno su želeli da, i pre izbora a usred afere „Dizelgejt” koja je ponovo pokrenula pitanje spornih veza auto-giganata i vladajućih partija,, osiguraju naklonost političara. Slično je u aprilu učinila i kompanija „Dajmler”, poznata po proizvodnji brenda automobila „mercedes”, koja je po 100.000 evra dala CDU ali i takođe vladajućoj Socijaldemokratskoj partiji (SPD).

Doduše, SPD-u je to jedina velika donacija ove godine. I Zeleni su dobili samo jednu veliku donaciju od 100.000 evra, dok Levica i bavarski demohrišćani (CSU) nisu dobili nijednu donaciju veću od 50.000 evra. Sve ostale velike donacije otišle su CDU i FDP.

Federacija industrijalaca i elektronskih kompanija pokrajine Severna Rajna Vestfalija dala je 90.000 evra FDP-u, a 110.000 CDU, dok je samo u junu Hans Joahim Langman, nemački preduzetnik koji predsedava moćnoj Saveznoj asocijaciji nemačke industrije, dao CDU čak 370.000 evra sopstvenog novca. Ipak, titulu najvećeg pojedinačnog donatora ove godine odneo je osnivač i direktor nemačke multinacionalne kompanije za pružanje internet usluga „Junajted internet” Ralf Domermut, koji je iz svog džepa dao CDU pola miliona evra.

„Očigledno donatori ne rade to bez zadnjih namera, ali oni ne smeju da imaju konkretne političke zahteve. To bi bilo nezakonito”, ističe Majer i dodaje da veliki darodavci „vole da ’kultivišu’ politički pejzaž i, po mogućnosti, utiču na rezultate izbora, jer se to upravo na taj način radi.”

Za razliku od nekih drugih zemalja, poput Srbije ili SAD, u kojima partije iz budžeta dobijaju poseban novac za predizbornu kampanju, koji nije deo novca inače namenjenog za rad stranaka, u Nemačkoj stranke od države dobijaju samo novac za regularne stranačke aktivnosti. Godišnje, ta suma iznosi oko 133 milina evra, a deli se u skladu sa tim ko je koliko glasova dobio na saveznim, pokrajinskim i lokalnim izborima, ali i za Evropski parlamentIpak, strankama su i dalje važne donacije, a sumnje u zabranjenu vezu krupnog kapitala i političara ne prestaju. Iako je uticaj automobilske industrije na odluke političara postao obavezni deo ovih priča, proteklih godina opozicija i nevladine organizacije ukazivali su još na brojne primere šurovanja milionera i političara.

Veoma često na meti kritika je bio upravo FDP, dok je od 2009. do 2013. bio na vlasti. Pokojnom lideru FDP-a Gvideu Vesterveleu, koji je tada bio šef nemačke diplomatije, zameralo se početkom 2010. da je izdejstvovao donošenje zakona kojim su sniženi porezi za hotele, što je direktno išlo u korist jednom minhenskom milijarderu, vlasniku lanca hotela, koji je ovoj partiji dao milion evra i bio njihov najveći donator.

Iako je Vestervele tvrdio da će stranka vratiti novac kako bi dokazala da se političke odluke ne mogu kupiti, već koji mesec kasnije usledile su nove optužbe za potkupljivost. Opozicija mu je zamerala da na službena putovanja, na koje vodi predstavnike nemačkog poslovnog sveta, uglavnom poziva predstavnike firmi koje su finansijeri FDP-a ili su povezane sa njegovim bratom Kajem Vesterveleom.

Zbog svega ovoga, možda i ne čudi da je pre dve godine bezmalo 80 odsto anketiranih Nemaca reklo da je uvereno da se donacijama obezbeđuje uticaj na političare.