Бојовић већ тражи смену директора „Енергопројекта”
Доброслав Бојовић, сада и званично већински власник „Енергопројект холдинга”, није оставио много простора за нагађање какав ће бити његов след потеза. Одмах пошто га је Централни регистар хартија од вредности у среду званично укњижио као већинског власника, који поседује 52 одсто акција наше највеће грађевинске компаније, упутио је захтев Надзорном одбору „Енергопројекта” да смени досадашњег генералног директора компаније Владимира Миловановића. Бојовић је за новог директора „Енергопројекта” предложио инжењера Стојана Чолакова.
Да ли се Бојовићу жури да што пре преузме управу над компанијом или само демонстрира своја власничка права непознато је. Посебно је интересантно да ли ће Надзорни одбор Бојовићев захтев услишити из простог разлога што су чланови одбора, колико до јуче, његову понуду за преузимање акција оцењивали као непријатељску и незакониту. Чак и да се Надзорни одбор оглуши о Бојовићев захтев он може да тражи сазивање ванредне Скупштине акционара на којој може да тражи избор новог Надзорног одбора који ће, разумљиво, изабрати и нову управу.
Иначе, сви они који су тврдили да ће цена акција „Енергопројекта” да падне након што Бојовић постане већински власник, а међу њима су и удружења малих акционара и сам директор Владимир Миловановић, били су у праву. Само у два дана трговања овим акцијама на Београдској берзи након закључења понуде за преузимање вредност акција је пала. У понедељак за тачно 25 одсто с око 1.500 динара, колико је била на берзи последњих дана и у понуди за преузимање, на 1.123 динара. У четвртак акције су се мало опоравиле и достигле 1.212 динара.
Није тешко закључити да су акционари тренутно изгубили поприлично пара, а да је највећи губитник држава као други појединачни највећи акционар с око 33 одсто акција. Само у једном дану држава је изгубила милијарду и по динара што је око 12,5 милиона евра.
Нису акционари били видовити када су наслутили пад вредности акција „Енергопројекта”, већ је то било лако закључити из досадашњих, истина ретких понуда за преузимање. На пример, Миодраг Костић је почетком 2014. године постао власник преко 50 одсто акција АИК банке и дао понуду за преузимање осталих акција по цени од 1.635 динара. Након закључења понуде цена акција ове банке пала је на око 1.400 динара.
Берзански стручњаци процењују да ће убудуће трговање акцијама „Енергопројекта” постати мање интересантно. Јер, два највећа акционара, Бојовић и држава, имају 85 одсто удела. Остатак од 15 одсто такозваних слободних акција није инвеститорима атрактиван за улагање, јер компанија сада има већинског власника и не постоји више мотив за зараду кроз преузимање као што је то сада био случај. Пре него што је почела борба за преузимање „Енергопројекта” акцијама ове компаније трговало се по цени од 900 до 1.000 динара.
По њима, убудуће ће се очекивања инвеститора свести на то да ле ће „Енергопројект” исплаћивати дивиденду, а то зависи од пословања, као и да ли ће нови власник, евентуално, постићи договор с државом о продаји њеног дела акција што ће и малим акционарима обезбедити већу цену. Однос „Енергопројекта” с државом посебно је интересантан, јер је практично половина њихових послова везана за државу.
Подсећања ради, многе велике компаније, попут „Имлека”, „Бамбија”, „Јафе”, „Кока-Коле”, „Неопланте”, „Карнекса”, „Фрикома”, повукле су се с берзе, међутим Бојовић сада није у позицији да учини тако нешто. Јер, Закон о привредним друштвима омогућује власнику тек када дође до удела од 90 одсто неког предузећа да принудно откупи све акције преосталих акционара.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
