Трамп одлучује да ли ће Украјини послати ракете
Уз готово сталне вежбе НАТО-а у балтичким земљама и на истоку Европе, као и вежбе руских снага на њиховој западној граници, страх да су све веће могућности да у том региону дође до конфликта увећала је и вест да САД разматрају одлуку да ли да у Украјину пошаљу „одбрамбено” оружје.
У америчким медијима се проширила иницијална вест „Волстрит џорнала” да су Пентагон и Стејт департмент доставили Белој кући план за снабдевање Украјине противтенковским ракетама, али и противавионским ракетама и оружјем које је дефинисано као одбрамбено.
„Њујорк тајмс” је пренео речи неименованог званичника из Министарства одбране да је план представљен Белој кући, да се о њему расправљало, али да одлука још није донета. Такође је, према истом извору, остало нејасно да ли је америчком председнику Доналду Трампу познат тај предлог.
Бела кућа још није одговорила на овај захтев, али кругови блиски америчкој администрацији наводе да он готово сигурно неће бити одбијен, јер се сматра мером пред којом би руске снаге устукнуле или би барем биле приморане да се замисле да ли да крену у офанзивну акцију.
Новинар „Њујорк тајмса” наводи да је разумљиво зашто Пентагон и Стејт департмент предлажу слање противтенковских ракета јер је тамо присутно мноштво тенкова, али је зачуђен захтевом за слање противавионског наоружања „када побуњеници на истоку немају авионе, а рат се води дуж линија које се нису много помериле од фебруара 2015. године”, када је потписан „Минск два” споразум.
Вест да Вашингтон размишља да, после слања неубојитог оружја Украјини и својих специјалаца који обучавају украјинску војску, упути и противавионско и противтенковско наоружање – није добро дочекана у Русији, источној Украјини, али ни у Немачкој, која је чланица нормандијског формата у коме се разговара о мировном решењу.
Немачки председник Франк Валтер Штајнмајер, који је, у време док је био шеф дипломатије, веома активно посредовао у преговорима, изјаснио се против слања америчког наоружања. Портпарол Кремља Дмитриј Песков је рекао да испорука америчких противтенковских ракета не иде наруку решавању конфликта, као и да би требало избећи било какве потезе који би могли да допринесу порасту тензија на југоистоку Украјине, док је лидер самопроглашене Доњецке народне републике Александар Захарченко указао да би тај корак САД могао да има далеко веће политичке последице „будући да Кијев слање америчког оружја Украјини може да протумачи и као пружање подршке наставку агресије”.
Украјинска војска још од почетка рата тражи боље наоружање, а министар одбране Степан Полторак је прошлог месеца рекао да је војска обучена и спремна да добије убојито оружје из САД ако такву испоруку одобри председник Трамп.
Још пре две године осам бивших високих америчких званичника је тадашњем председнику Бараку Обами упутило захтев да пошаље Украјини одбрамбено наоружање и другу опрему вредности три милијарде долара. Наведено је да би биле потребне противоклопне ракете, извиђачки дронови, оклопна возила „хамви”, као и радари који могу да утврде локацију са које се испаљују непријатељске ракете и артиљеријска ватра.
Председник Обама се није одлучио на слање такве опреме упркос серији пораза које су украјинске снаге доживеле на ратишту, подсетио је „Њујорк тајмс”. Обама је сматрао да би слање такве опреме могло изазвати руског председника Владимира Путина да и сам повећа улог у овом рату, па је одлучено да се пошаље неубојита опрема, попут панцира, опреме за ноћно осматрање, комплета прве помоћи и инжењерске опреме.
Ступањем на дужност новог председника захтев за слање оружја Украјини је обновљен. Прошле недеље је специјални представник САД за Украјину Курт Вокер рекао за Би-Би-Си да Вашингтон разматра могућност слања наоружања.
Питање је да ли ће Трамп сматрати, попут Обаме, да би слање оружја Украјини руски председник схватио као претњу која ће га подстаћи на подизање улога или би га натерало да Донбас препусти Кијеву.
Порошенко одобрио повећање војних трошкова
Стални представник Русије у Контакт групи за решавање кризе на истоку Украјине Борис Гризлов указао је да је потпис украјинског председника Петра Порошенка на амандман на буџет, којим се превиђа повећање војних трошкова, датиран са 1. августом – озбиљан знак за забринутост. По завршетку састанка у Минску, он је рекао да амандман предвиђа издвајање за наоружање, и то не само одбрамбеног карактера. „Амандмани наводе на размишљање о приоритетима актуелног украјинског руководства. Уместо да се издвоје средства за обнову инфраструктуре и побољшање животних услова у ратом погођеним регионима, макар оним који су под контролом украјинских власти, планира се повећање производње муниције, тенкова и ракета”, додао је Гризлов.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


