Tramp odlučuje da li će Ukrajini poslati rakete

„Njujork tajms” je preneo reči neimenovanog zvaničnika iz Ministarstva odbrane da je plan predstavljen Beloj kući, da se o njemu raspravljalo, ali da odluka još nije doneta. Takođe je, prema istom izvoru, ostalo nejasno da li je američkom predsedniku Donaldu Trampu poznat taj predlog.

Bela kuća još nije odgovorila na ovaj zahtev, ali krugovi bliski američkoj administraciji navode da on gotovo sigurno neće biti odbijen, jer se smatra merom pred kojom bi ruske snage ustuknule ili bi barem bile primorane da se zamisle da li da krenu u ofanzivnu akciju.

Novinar „Njujork tajmsa” navodi da je razumljivo zašto Pentagon i Stejt department predlažu slanje protivtenkovskih raketa jer je tamo prisutno mnoštvo tenkova, ali je začuđen zahtevom za slanje protivavionskog naoružanja „kada pobunjenici na istoku nemaju avione, a rat se vodi duž linija koje se nisu mnogo pomerile od februara 2015. godine”, kada je potpisan „Minsk dva” sporazum.

Vest da Vašington razmišlja da, posle slanja neubojitog oružja Ukrajini i svojih specijalaca koji obučavaju ukrajinsku vojsku, uputi i protivavionsko i protivtenkovsko naoružanje – nije dobro dočekana u Rusiji, istočnoj Ukrajini, ali ni u Nemačkoj, koja je članica normandijskog formata u kome se razgovara o mirovnom rešenju.

Nemački predsednik Frank Valter Štajnmajer, koji je, u vreme dok je bio šef diplomatije, veoma aktivno posredovao u pregovorima, izjasnio se protiv slanja američkog naoružanja. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da isporuka američkih protivtenkovskih raketa ne ide naruku rešavanju konflikta, kao i da bi trebalo izbeći bilo kakve poteze koji bi mogli da doprinesu porastu tenzija na jugoistoku Ukrajine, dok je lider samoproglašene Donjecke narodne republike Aleksandar Zaharčenko ukazao da bi taj korak SAD mogao da ima daleko veće političke posledice „budući da Kijev slanje američkog oružja Ukrajini može da protumači i kao pružanje podrške nastavku agresije”.

Ukrajinska vojska još od početka rata traži bolje naoružanje, a ministar odbrane Stepan Poltorak je prošlog meseca rekao da je vojska obučena i spremna da dobije ubojito oružje iz SAD ako takvu isporuku odobri predsednik Tramp.

Još pre dve godine osam bivših visokih američkih zvaničnika je tadašnjem predsedniku Baraku Obami uputilo zahtev da pošalje Ukrajini odbrambeno naoružanje i drugu opremu vrednosti tri milijarde dolara. Navedeno je da bi bile potrebne protivoklopne rakete, izviđački dronovi, oklopna vozila „hamvi”, kao i radari koji mogu da utvrde lokaciju sa koje se ispaljuju neprijateljske rakete i artiljerijska vatra.

Predsednik Obama se nije odlučio na slanje takve opreme uprkos seriji poraza koje su ukrajinske snage doživele na ratištu, podsetio je „Njujork tajms”. Obama je smatrao da bi slanje takve opreme moglo izazvati ruskog predsednika Vladimira Putina da i sam poveća ulog u ovom ratu, pa je odlučeno da se pošalje neubojita oprema, poput pancira, opreme za noćno osmatranje, kompleta prve pomoći i inženjerske opreme.

Stupanjem na dužnost novog predsednika zahtev za slanje oružja Ukrajini je obnovljen. Prošle nedelje je specijalni predstavnik SAD za Ukrajinu Kurt Voker rekao za Bi-Bi-Si da Vašington razmatra mogućnost slanja naoružanja.

Pitanje je da li će Tramp smatrati, poput Obame, da bi slanje oružja Ukrajini ruski predsednik shvatio kao pretnju koja će ga podstaći na podizanje uloga ili bi ga nateralo da Donbas prepusti Kijevu.

Porošenko odobrio povećanje vojnih troškova

Stalni predstavnik Rusije u Kontakt grupi za rešavanje krize na istoku Ukrajine Boris Grizlov ukazao je da je potpis ukrajinskog predsednika Petra Porošenka na amandman na budžet, kojim se previđa povećanje vojnih troškova, datiran sa 1. avgustom – ozbiljan znak za zabrinutost. Po završetku sastanka u Minsku, on je rekao da amandman predviđa izdvajanje za naoružanje, i to ne samo odbrambenog karaktera. „Amandmani navode na razmišljanje o prioritetima aktuelnog ukrajinskog rukovodstva. Umesto da se izdvoje sredstva za obnovu infrastrukture i poboljšanje životnih uslova u ratom pogođenim regionima, makar onim koji su pod kontrolom ukrajinskih vlasti, planira se povećanje proizvodnje municije, tenkova i raketa”, dodao je Grizlov.