Мрачни култ части

Цитат је предмет вековних сукоба. Читава школа мишљења сматра да Библија не приморава девојку да се против своје воље уда за оног ко ју је силовао. Али, стари канонски пропис из Петокњижја уселио се у законе и живот разних земаља и очувао до данашњих дана.

Према исламском законодавству, шеријату, човек за кога се докаже да је извршио силовање кажњава се смрћу. Проблем је што је злочин због разних правних формулација тешко доказати.

Жртва силовања у Индији недавно је приморана да се уда за напасника како би могла да издржава дете које је тада зачето. Тако је одлучио њен дуговима притиснут отац пошто је примио писмо породице силоватеља у коме га уверавају да девојка неће бити остављена нити злостављана. Новац није био искључиви фактор. Притисак околине и жеља да се скине љага са породице одиграли су своју улогу.

Прописи око силовања дубоко су укорењени у „кодове части” разних народа. Попут муслиманских „убистава из части”, када отац или брат убију ћерку или сестру која је обешчастила фамилију одлазећи за неког мушкарца који јој није био намењен.

У пакистанском Панџабу силована је удата жена. Чланови њене породице потом су отели 14-годишњу сестру починиоца. „Панчајат”, локално веће стараца, одлучило је да је удају за мужа жртве. Као казну.

Закони многих земаља садрже одредбе по којима силоватељи често прихвате да ожене своје жртве и тако избегну полицијско гоњење и кажњавање. Према Хјуман рајтс вочу, предњачи свет ислама, посебно арапска друштва.

Спорни прописи, међутим, постоје или су до скора постојали и у другим крајевима света. Претежно католички Филипини још имају такав закон, какав је до 2006. имао Уругвај, а до 1994. и Француска.

У Турској је прошлог новембра покренута иницијатива да се 3.000 мушкараца помилује уколико се ожене својим жртвама, али се после снажног отпора јавности од плана одустало.

На Флориди је пре неку годину 11-годишња девојчица присиљена да се уда за младића који ју је силовао и направио јој дете. Локална црква је проценила да је то боље него да се води судски процес. Данас предводи кампању против малолетничких бракова.

Пракса постаје све ређа под притиском организација за женска права чији је аргумент да жене у таквим браковима настављају да буду жртве. Многи и не знају да такви прописи постоје у државама у којима живе.

Мароко је 2014. међу првима укинуо спорни закон после случаја тинејџерке која се убила пошто је била присиљена да се уда за мушкарца који ју је силовао.

Противника либерализације има на свим странама. Тврде да стари прописи, који махом припадају колонијалним временима, штите жртву и њену породицу од срамоте силовања у патријархалним друштвима у којима је част фамилије дубоко везана за честитост жене.

Један члан малезијског парламента сматра да нема ничег спорног у томе да силоватељ ожени жртву. „Она ће барем имати мужа, а то је олакшање за растуће социјалне проблеме.”

Јордански посланик Махмуд ел Карабше изазвао је у априлу ове године жустре полемике када је изјавио да је брак силоватеља и жртве у њеном и друштвеном најбољем интересу јер су „арапска друштва различита” од других друштава. „Не мислим да би је (жртву) било ко други узео за жену.”

Упркос томе, Јордан је недавно укинуо закон по коме мушкарац избегава казну уколико у браку са жртвом остане најмање три године. Хашемитска краљевина тако је постала последња у низу држава које су одбациле традиционалистичке, дубоко конзервативне и нехумане законе којих се придржава још осам арапских држава.

„Јордан постаје веома добар пример другим земљама у региону које и даље имају ове дискриминаторске законске одредбе”, каже једна активисткиња покрета „Једнакост сада”.

Тунис је нешто пре Јордана укинуо такав закон. Иницијатива је покренута и у Бахреину.

„Бела венчаница не сакрива силовање”, провокативна је порука са билборда који су по познатој бејрутској променади уз море приказивали жену у искрвављеној и поцепаној удадбеној хаљини. Посебан комитет либанског парламента је после тога предложио одустајање од закона који патријархалним, могло би се рећи мизогиним, прописима штите нападаче а не жртве.

„Ово је велика морална победа”, каже Маја Амар, представница за медије групе Кафа, која се бави женским жртвама насиља.

„Култура части”, која многим женама живот претвара у свакодневно силовање, постепено ишчезава. Друштва се мењају.