Сабор чува традицију Левча

Рековац – Порта средњовековног манастира Каленић и подно Гледића протеклог викенда одзвањала је песмом и игром 19 културно-уметничких друштава из Србије и региона, мирисала је на старинска јела каја су припремиле жене неколико удружења, а пажњу окупљених несумњиво су привукли и здравичари који су се надметали у казивању здравица на дводневном 48. Сабору „Прођох Левач, прођох Шумадију”.

За најлепшу саборицу проглашена је Мирјана Павловић (17) из Великих Крупаца, прва пратиља је Дана Фелбаб из Новог Сада, а друга пратиља је Емилија Бажаљева из Луга. Најбрк сабора је Зоран Лазаревић (77) из Ниша, чији су бркови дуги 160 сантиметара, који је и прошлогодишњи победник са 140 сантиметара. Најдужу плетеницу, 148 сантиметара, имала је Милена Лукић (28) из Јагодине, а у млађим категоријама најдуже кике имале су Кристина Стишић (12) из Милутовца, 138 сантиметара, и Кристина Петровић (7) из Јасиковице код Крушевца, 89 сантиметра, у категорији до 7 година.

Најлепшу женску народну ношњу имала је Јелена Павловић из Новог Пазара, а најлепшу мушку носио је Саша Николић из Плажана. Повеља „Бративоје Марковић” уручена је Слободану Савићу из Надрља, који је допринео очувању фолклорног наслеђа и покретачу многих културних манифестација, и ЈКП „Главеја” из Рековца.

– Најтеже је одржавање бркова, јер морају да се перу сваког другог дана. Пошто су веома дуги, везујем их иза увета – наводи најбрк Сабора.

Милена Лукић, која је имала најдужи плетеницу, каже да се није шишала четири године, колико и побеђује на овој јединственој манифестацији. Најтеже јој је, каже, да осуши косу јер не користи фен да је не би оштетила.

– Повезали смо историју и одржали традицију по којој је сабор препознатљив у Србији. Ово је ретка манифестација која доприноси оживљавању рековачке општине. Првог дана је одржано такмичење аматера Србије у певању „Златни глас” Србије, а сала је била претесна да прими све љубитеље народне музике – оценио је Александар Ђорђевић, председник општине Рековац, и изразио задовољство што је упркос великим врућинама сабору присуствовао велики број посетилаца, али и разочарање што Министарство културе није помогло његово одржавање, већ је новац обезбедила општина уз помоћ спонзора.

Старинска јела

Посетиоци су уживали и у гастрономским специјалитетима удружења из Рековца и Пирота. Рековчанке су биле најпоносније на бобове пихтије и погаче без адитива, а Пироћанке на сарму од виновог листа, пеглану кобасицу и погачу с ајваром.

– Жене које живе на селу труде се да негују традицију на све начине. Припремамо стара јела како се не би заборавила, већ да бисмо их преносили с генерације на генерацију, али и због тога што су здравија од брзе хране – каже Јасмина.