Седам корака региона против дискриминаторских мера Загреба

Министри Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније договорили су се на састанку у Сарајеву и у јавност изашли са седам закључака поводом трговинских мера Хрватске за пољопривредне производе из трећих земаља. Министри су позвали Хрватску да укине дискриминаторске мере донете још 15. јула и усклади их са тржишним стандардима, а потписано је и заједничко писмо које је послато Европској комисији.

Министар трговине Србије Расим Љајић изјавио је да Србија и земље региона не желе да уводе контрамере Хрватској због повећања такса на увоз воћа и поврћа, али да ће бити принуђени да то ураде ако се то не реши на следећем састанку, који треба да буде одржан до краја недеље.

– Састанак министара трговине земаља региона није уперен против било кога, већ је усмерен на то да заштитимо наше економске интересе и омогућимо слободан проток робе. Не желимо да уђемо у спиралу мера и контрамера. Бићемо принуђени да то урадимо ако се та ствар не реши на следећем састанку – рекао је он на конференцији за новинаре после састанка ресорних министара земаља региона.

Према речима Љајића, Србија је више пута истицала да су мере Хрватске економски протекционистичке, а у политичком смислу популистичке, због чега „не могу имати оправдање и потпору у трговачкој или било којој другој логици”.

Мере Загреба, такође, нису у духу добросуседских односа, нити су корак у правцу стварања тржишта земаља западног Балкана, којем сви начелно тежимо, рекао је Љајић.

Према његовим речима, у последње три недеље, од када су мере ступиле на снагу, Хрватска је дала три потпуно различита образложења.

– Прве недеље речено је да ове мере нису ништа ново и да представљају само усклађивање са ценама које важе у ЕУ, али то није тачно. Цене за исту врсту контроле у Немачкој су 22 евра, у Француској, Италији, Литванији, Словенији ове цене су 17,5 евра, у Бугарској 17 евра, у Великој Британији 41 евро – казао је српски министар трговине.

Љајић је истакао да ту није реч само о драстичном повећању од 270 евра – и то не по камиону, него по врсти воћа и поврћа које се увози у Хрватску из трећих земаља – већ и сав извоз који иде преко Хрватске у друге земље ЕУ подлеже сличном опорезивању, односно наплаћују се исте таксе.

– Не постоји произвођач и извозник који на тај начин може бити конкурентан – рекао је он и додао да се тако онемогућава слободан проток робе и да ни друго оправдање, како је то наводно урађено због заштите потрошача, није тачно.

– То би било у реду да ово плаћање фитосанитарног прегледа важи и за произвођаче у Хрватској. Али, такса је за домаће остала 90 куна, док је за оне из трећих земаља повећана на 2.000 куна. Тако ће потрошачи у Хрватској плаћати неупоредиво више цене за производе зато што ће они бити скупљи, јер неће бити конкуренције из суседних земаља из којих се воће и поврће увозило. То доказује да је реч о заштити произвођача, а не потрошача.

И последње образложење хрватске стране, да ово није мера која се уводи према земљама региона, већ против 164 земље које нису чланице ЕУ, Љајић је оценио као увредљиво и потцењивачко. Наиме, ако се погледа трговински биланс Хрватске, додао је министар трговине Србије, види се да се 77 одсто робе увози из ЕУ, шест одсто из суседства, а осам одсто из свих азијских земаља.

– Увоз Хрватске из трећих земаља је занемарљив и јасно је да су овом мером највише погођене земље региона – закључио је Љајић.

Министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић изјавио је да би свако додатно одлагање решења довело до несагледивих последица за све произвођаче у земљама региона, имајући у виду да је сада период производње и извоза сезонског воћа и поврћа. Он је додао да би цена контроле воћа и поврћа требало да буде усклађена с просечном ценом која важи у земљама региона и ЕУ.

Србија је већ подвргла ригорозним контролама све прехрамбене производе из Хрватске, због чега их неће бити на тржишту 30 дана, колико траје та процедура, пренео је Фонет.

Према непотврђеним информацијама, овај сценарио примењиваће се све док се не огласи Европска комисија, односно не суспендује хрватску меру, која је супротна Споразуму о стабилизацији и придруживању (ССП). Извор из Управе царина тврди да је ово врло суптилна контрамера према Хрватима, која није супротна ССП-у, а која ће нанети штете суседима.

Према подацима хрватског Државног завода за статистику, ова земља је у првих шест месеци ове године у Србију извезла робе у вредности од 202,3 милиона евра, а увезла за 166 милиона евра. У Босну и Херцеговину извезено је робе за око 405 милиона евра, а увезена је роба вредности 242 милиона. Ова земља из Македоније је у истом периоду увезла робу у вредности од 24 милиона евра, а извезла робу вредну 34,5 милиона евра.