Исплати се прелетети у странку Ангеле Меркел

Све ово делује као уобичајена епизода у политици Србије или неке друге младе демократије Балкана. Међутим, ово је опис афере која је уздрмала Немачку – посланица Зелених у Доњој Саксонији Елке Твестен прешла је у табор демохришћана (ЦДУ) Ангеле Меркел и оборила покрајинску владу, која је имала танку већину социјалдемократа (СПД) и Зелених.

Твестенова је директно ударила на СПД Мартина Шулца, који настоји да освоји што више гласова како би са Зеленима и Левицом оформио владу и сменио Меркелову. Шулц је оценио да је њен потез „издаја не само сопствених бирача него и социјалдемократске зелене идеје”. Медији откривају и да Зелени нису ни желели да је ставе на листу својих кандидата за покрајинске посланике.

„Очигледно је прешла у ЦДУ због својих личних амбиција и фрустрираности својом каријером, а не због политичких убеђења”, рекао је генерални секретар СПД-а Хубертус Хајл, истичући да ЦДУ мора да одговори да ли је имала контакт са Твестеновом пре него што је она напустила Зелене.

ЦДУ демантује да је правио било какве договоре са спорном посланицом, али не пропушта прилику да целу ситуацију прикаже као доказ неспособности СПД-а.

Афера баца светло и на послове и приходе које политичари имају ван државних функција, при чему су чланови ЦДУ у томе шампиони. Недавна студија Фондације Ото Бренер и једне иницијативе за транспарентност лобирања у политици утврдила је да сваки четврти од укупно 630 посланика Бундестага, уз посланичку плату, има и додатни посао и приходе који годишње превазилазе 10.000 евра. Од њих 178 са додатним пословима, чак 80,8 одсто су посланици демохришћанског блока (ЦДУ–ЦСУ), следи СПД са 15,9 одсто, потом Левица са 2,2 одсто и Зелени са тек једним процентом. Посланици високе суме новца зарађују као адвокати, власници великих пољопривредних газдинстава, али и као чланови надзорних одбора немачких концерна.

Ти посланици су укупно у протеклом мандату зарадили до 48,7 милиона евра, при чему су они којима се додатни приходи годишње мере стотинама хиљада или чак милионима евра безмало по правилу из ЦДУ–ЦСУ. Активисти замерају посланицима ЦДУ–ЦСУ да зарађују милионе на огромним пољопривредним газдинствима, а уједно седе у Бундестаговом одбору за храну и пољопривреду, који одобрава субвенције пољопривредницима.

Једини из СПД-а који се прогурао у десет посланика са највећим додатним зарадама јесте некадашњи социјалдемократски кандидат за канцелара Пер Штајнбрик. Он је, према проценама, у протекле четири године посланичког мандата зарадио између 644.000 и 1.113.000 евра. У претходном четворогодишњем мандату је на додатним пословима зарадио скоро два милиона евра, од чега 1,25 милиона на говорима и предавањима, пола милиона од продаје своје књиге, а више од 110.000 евра од чланства у надзорном одбору немачког гиганта „Тисен Круп”.

Анализа додатних прихода посланика Бундестага, која показује да се највише исплати бити члан и посланик ЦДУ–ЦСУ, можда објашњава део мотивације Твестенове, иначе службенице царине. Из подружнице ЦДУ у Доњој Саксонији потекао је Екарт фон Кледен, који је после чланства у Бундестагу и функције у савезној влади прешао на место главног лобисте аутомобилског гиганта „Дајмлер”. После функције премијера Доње Саксоније, председник Немачке постао је Кристијан Вулф, којег је афера скинула са власти, али га сада ништа не спречава да и даље добија председничку плату и успут зарађује радећи за једну турску компанију.

Додуше, у потрази за добром зарадом и политичком каријером можда је Твестенова могла да пређе и у СПД. Јер, та је странка у Доњој Саксонији изнедрила Герхарда Шредера, познатог по својим лукративним пословима после политичке каријере, као и садашњег шефа дипломатије Зигмара Габријела, који је својевремено био премијер Доње Саксоније и, истовремено, члан управног одбора „Фолксвагена”. Из ове покрајине је и некадашњи социјалдемократски функционер Томас Штег, који је после задужења у немачкој влади прешао на место главног лобисте „Фолксвагена”.