Isplati se preleteti u stranku Angele Merkel

Sve ovo deluje kao uobičajena epizoda u politici Srbije ili neke druge mlade demokratije Balkana. Međutim, ovo je opis afere koja je uzdrmala Nemačku – poslanica Zelenih u Donjoj Saksoniji Elke Tvesten prešla je u tabor demohrišćana (CDU) Angele Merkel i oborila pokrajinsku vladu, koja je imala tanku većinu socijaldemokrata (SPD) i Zelenih.

Tvestenova je direktno udarila na SPD Martina Šulca, koji nastoji da osvoji što više glasova kako bi sa Zelenima i Levicom oformio vladu i smenio Merkelovu. Šulc je ocenio da je njen potez „izdaja ne samo sopstvenih birača nego i socijaldemokratske zelene ideje”. Mediji otkrivaju i da Zeleni nisu ni želeli da je stave na listu svojih kandidata za pokrajinske poslanike.

„Očigledno je prešla u CDU zbog svojih ličnih ambicija i frustriranosti svojom karijerom, a ne zbog političkih ubeđenja”, rekao je generalni sekretar SPD-a Hubertus Hajl, ističući da CDU mora da odgovori da li je imala kontakt sa Tvestenovom pre nego što je ona napustila Zelene.

CDU demantuje da je pravio bilo kakve dogovore sa spornom poslanicom, ali ne propušta priliku da celu situaciju prikaže kao dokaz nesposobnosti SPD-a.

Afera baca svetlo i na poslove i prihode koje političari imaju van državnih funkcija, pri čemu su članovi CDU u tome šampioni. Nedavna studija Fondacije Oto Brener i jedne inicijative za transparentnost lobiranja u politici utvrdila je da svaki četvrti od ukupno 630 poslanika Bundestaga, uz poslaničku platu, ima i dodatni posao i prihode koji godišnje prevazilaze 10.000 evra. Od njih 178 sa dodatnim poslovima, čak 80,8 odsto su poslanici demohrišćanskog bloka (CDU–CSU), sledi SPD sa 15,9 odsto, potom Levica sa 2,2 odsto i Zeleni sa tek jednim procentom. Poslanici visoke sume novca zarađuju kao advokati, vlasnici velikih poljoprivrednih gazdinstava, ali i kao članovi nadzornih odbora nemačkih koncerna.

Ti poslanici su ukupno u proteklom mandatu zaradili do 48,7 miliona evra, pri čemu su oni kojima se dodatni prihodi godišnje mere stotinama hiljada ili čak milionima evra bezmalo po pravilu iz CDU–CSU. Aktivisti zameraju poslanicima CDU–CSU da zarađuju milione na ogromnim poljoprivrednim gazdinstvima, a ujedno sede u Bundestagovom odboru za hranu i poljoprivredu, koji odobrava subvencije poljoprivrednicima.

Jedini iz SPD-a koji se progurao u deset poslanika sa najvećim dodatnim zaradama jeste nekadašnji socijaldemokratski kandidat za kancelara Per Štajnbrik. On je, prema procenama, u protekle četiri godine poslaničkog mandata zaradio između 644.000 i 1.113.000 evra. U prethodnom četvorogodišnjem mandatu je na dodatnim poslovima zaradio skoro dva miliona evra, od čega 1,25 miliona na govorima i predavanjima, pola miliona od prodaje svoje knjige, a više od 110.000 evra od članstva u nadzornom odboru nemačkog giganta „Tisen Krup”.

Analiza dodatnih prihoda poslanika Bundestaga, koja pokazuje da se najviše isplati biti član i poslanik CDU–CSU, možda objašnjava deo motivacije Tvestenove, inače službenice carine. Iz podružnice CDU u Donjoj Saksoniji potekao je Ekart fon Kleden, koji je posle članstva u Bundestagu i funkcije u saveznoj vladi prešao na mesto glavnog lobiste automobilskog giganta „Dajmler”. Posle funkcije premijera Donje Saksonije, predsednik Nemačke postao je Kristijan Vulf, kojeg je afera skinula sa vlasti, ali ga sada ništa ne sprečava da i dalje dobija predsedničku platu i usput zarađuje radeći za jednu tursku kompaniju.

Doduše, u potrazi za dobrom zaradom i političkom karijerom možda je Tvestenova mogla da pređe i u SPD. Jer, ta je stranka u Donjoj Saksoniji iznedrila Gerharda Šredera, poznatog po svojim lukrativnim poslovima posle političke karijere, kao i sadašnjeg šefa diplomatije Zigmara Gabrijela, koji je svojevremeno bio premijer Donje Saksonije i, istovremeno, član upravnog odbora „Folksvagena”. Iz ove pokrajine je i nekadašnji socijaldemokratski funkcioner Tomas Šteg, koji je posle zaduženja u nemačkoj vladi prešao na mesto glavnog lobiste „Folksvagena”.