Колико српски посланици личе на немачке

Од конституисања овог скупштинског сазива у јуну прошле године до јула ове, петнаестак посланика владајуће коалиције добило је позитивно мишљење Административног одбора да, поред посланичке, могу да обављају и неку другу функцију. Одбор даје мишљење, а одобрење Агенција за борбу против корупције, која је свих ових година, а власти су се мењале, поступала у складу с мишљењем одбора. Ниједна седница Административног одбора на којој се расправљало о овим питањима није прошла без опозиционих прича о томе како „овако нешто нема нигде у Европи”. Ових дана, међутим, видимо да ниједан парламент, па ни немачки Бундестаг, који наши посланици често воле да помињу као пример како су уређене основне посланичке плате, није имун на изналажење начина да се додатно заради.

Како су известили медији, сваки четврти посланик Бундестага уз посланичке плате има и додатни посао који доноси приходе. Немачки парламентарци, поред великих плата, како се наводи, високе суме новца зарађују и као адвокати, власници пољопривредних газдинстава, али и као чланови надзорних одбора немачких концерна, али и од предавања која држе.

Српски посланици имају основне плате од 68.850 динара, плус посланички паушал у износу од 27.320 динара, а од укупно 250, само њих педесетак не прима плату у парламенту, већ на неком другом месту. Паушал примају апсолутно сви, без обзира на то да ли су на сталном раду у парламенту или раде негде другде. Српски парламентарци немају шансу да зараде новац тако што би, у својству посланика, држали некаква предавања. Грађанима је довољно оно што чују у директним ТВ преносима скупштинских седница, а камоли да још и плате да би их слушали. Додатне приходе обезбеђују им чланства у управним и надзорним одборима, а суме које добијају, колико се могло истражити, крећу се од 15.000 до 64.000 динара. Двадесетак је оних који на овај начин додатно месечно приходују.

Занимљиво је да од десетак посланика који су у последњих пола године добили одобрење за обављање друге функције већина њих нису постали чланови неког управног или надзорног одбора, што би им донело додатне приходе. Тако су, на пример, Марјана Мараш (СНС) и Новица Тончев (СПС) тражили од Административног одбора одобрење за обављање још једне функције – Марашева због функције председнице СО Врбас, а Тончев председника СО Сурдулица. Марашева и Тончев, осим паушала, не примају плату у Скупштини Србије, већ на својим општинским функцијама. Маја Гојковић, председница парламента, чија плата износи 101.000 динара, плус паушал од 27.320 динара, добила је одобрење да буде и председница УО Агенције за заштиту јонизујућег зрачења и нуклеарну сигурност Србије, што је плаћено 47.347 динара.

Немачки медији писали су и о могућем додатном приходу неких посланика Бундестага по основу чланства у одбору који одобрава субвенције пољопривредницима. Ниједан наш посланик не може да оствари приходе по основу чланства у неком одбору, јер ниједан не одлучује о нечему сличном овим субвенцијама. У неким ранијим сазивима било је могуће, према причама које званично нико никад није хтео да потврди, да посланик баш на основу те функције оствари додатни приход. То се догађало у парламентима с танком већином, где је било више коалиционих партнера и где се глас могао добро уновчити, добијањем разних уступака, а било је и оних који су по медијима лицитирали тиме с колико је новца „плаћен” неки глас, нарочито „прелетачима”. „Прелетача” има и у овом парламенту, али углавном из једне опозиционе у другу опозициону странку. Јединствен пример су два посланика Нове Србије, која су из владајуће коалиције прешла у опозицију – кад се лидер странке Велимир Илић наљутио што није добио функцију директора „Коридора Србије”, као и Дијана Вукомановић, која је напустила СПС због унутарстраначког сукоба.