Koliko srpski poslanici liče na nemačke

Od konstituisanja ovog skupštinskog saziva u junu prošle godine do jula ove, petnaestak poslanika vladajuće koalicije dobilo je pozitivno mišljenje Administrativnog odbora da, pored poslaničke, mogu da obavljaju i neku drugu funkciju. Odbor daje mišljenje, a odobrenje Agencija za borbu protiv korupcije, koja je svih ovih godina, a vlasti su se menjale, postupala u skladu s mišljenjem odbora. Nijedna sednica Administrativnog odbora na kojoj se raspravljalo o ovim pitanjima nije prošla bez opozicionih priča o tome kako „ovako nešto nema nigde u Evropi”. Ovih dana, međutim, vidimo da nijedan parlament, pa ni nemački Bundestag, koji naši poslanici često vole da pominju kao primer kako su uređene osnovne poslaničke plate, nije imun na iznalaženje načina da se dodatno zaradi.

Kako su izvestili mediji, svaki četvrti poslanik Bundestaga uz poslaničke plate ima i dodatni posao koji donosi prihode. Nemački parlamentarci, pored velikih plata, kako se navodi, visoke sume novca zarađuju i kao advokati, vlasnici poljoprivrednih gazdinstava, ali i kao članovi nadzornih odbora nemačkih koncerna, ali i od predavanja koja drže.

Srpski poslanici imaju osnovne plate od 68.850 dinara, plus poslanički paušal u iznosu od 27.320 dinara, a od ukupno 250, samo njih pedesetak ne prima platu u parlamentu, već na nekom drugom mestu. Paušal primaju apsolutno svi, bez obzira na to da li su na stalnom radu u parlamentu ili rade negde drugde. Srpski parlamentarci nemaju šansu da zarade novac tako što bi, u svojstvu poslanika, držali nekakva predavanja. Građanima je dovoljno ono što čuju u direktnim TV prenosima skupštinskih sednica, a kamoli da još i plate da bi ih slušali. Dodatne prihode obezbeđuju im članstva u upravnim i nadzornim odborima, a sume koje dobijaju, koliko se moglo istražiti, kreću se od 15.000 do 64.000 dinara. Dvadesetak je onih koji na ovaj način dodatno mesečno prihoduju.

Zanimljivo je da od desetak poslanika koji su u poslednjih pola godine dobili odobrenje za obavljanje druge funkcije većina njih nisu postali članovi nekog upravnog ili nadzornog odbora, što bi im donelo dodatne prihode. Tako su, na primer, Marjana Maraš (SNS) i Novica Tončev (SPS) tražili od Administrativnog odbora odobrenje za obavljanje još jedne funkcije – Maraševa zbog funkcije predsednice SO Vrbas, a Tončev predsednika SO Surdulica. Maraševa i Tončev, osim paušala, ne primaju platu u Skupštini Srbije, već na svojim opštinskim funkcijama. Maja Gojković, predsednica parlamenta, čija plata iznosi 101.000 dinara, plus paušal od 27.320 dinara, dobila je odobrenje da bude i predsednica UO Agencije za zaštitu jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, što je plaćeno 47.347 dinara.

Nemački mediji pisali su i o mogućem dodatnom prihodu nekih poslanika Bundestaga po osnovu članstva u odboru koji odobrava subvencije poljoprivrednicima. Nijedan naš poslanik ne može da ostvari prihode po osnovu članstva u nekom odboru, jer nijedan ne odlučuje o nečemu sličnom ovim subvencijama. U nekim ranijim sazivima bilo je moguće, prema pričama koje zvanično niko nikad nije hteo da potvrdi, da poslanik baš na osnovu te funkcije ostvari dodatni prihod. To se događalo u parlamentima s tankom većinom, gde je bilo više koalicionih partnera i gde se glas mogao dobro unovčiti, dobijanjem raznih ustupaka, a bilo je i onih koji su po medijima licitirali time s koliko je novca „plaćen” neki glas, naročito „preletačima”. „Preletača” ima i u ovom parlamentu, ali uglavnom iz jedne opozicione u drugu opozicionu stranku. Jedinstven primer su dva poslanika Nove Srbije, koja su iz vladajuće koalicije prešla u opoziciju – kad se lider stranke Velimir Ilić naljutio što nije dobio funkciju direktora „Koridora Srbije”, kao i Dijana Vukomanović, koja je napustila SPS zbog unutarstranačkog sukoba.