Косово без владе и без тешких одлука
Три неуспела покушаја да се конституише косовска скупштина, уз вербални рат албанских политичких представника у Приштини, биланс су ванредних парламентарних избора на Косову и Метохији. После тачно два месеца од изласка на биралишта све чешће се помиње и опција да би на јесен житељи Космета могли поново да гласају, јер се договор око формирања владе не назире. Напротив, и јучерашњи наставак скупштинске седнице прекинут је одмах на почетку јер поново није било кворума.
Бескрајне препирке и размена оптужби између представника блока ПАН, или „ратне коалиције”, затим покрета „Самоопредељење”, али и коалиције око Демократског савеза Косова одлазећег премијера Исе Мустафе, довеле су до потпуног застоја. Посланици ПАН-а ни јуче се нису појавили у скупштинској сали, а без њих је немогуће да седница буде настављена јер као победници избора треба да предложе председника скупштине. Њиховог кандидата за ово место Кадрија Весељија, који је и шеф Демократске партије Косова, не подржавају остале албанске снаге, што значи да нема већину неопходну да поново дође на чело парламента.
А избор председника скупштине тек је први корак ка формирању владе одговорне за доношење одлука на које се Приштина раније обавезала. Кључне ставке су сарадња косовских власти са Специјалним судом у Хагу који ће процесуирати и бивше припаднике ОВК, затим формирање Заједнице српских општина, договорено у Бриселу још 2013, и демаркација границе с Црном Гором. Ако буду расписани нови парламентарни избори који би били одржани уз локалне тек 22. октобра, решавање ових питања било би поново одложено.
Забринутост због застоја званично је изразила и међународна заједница. Амбасаде Квинте до сада су више пута позивале на формирање парламентарне већине. Потом је амерички амбасадор у Приштини Грег Делави навео да је разочаран тренутном ситуацијом, али и да верује да још има времена и да је „за Косово важно да добије скупштину и функционалну владу што пре, јер би то допринело решавању неких хитних проблема”.
За то време представници Српске листе, којој у скупштини припада девет од десет посланичких мандата резервисаних за Србе с КиМ, понављају да они неће кочити формирање институција у Приштини, нити ће подстицати трзавице међу албанским партијама. Председник Српске листе Горан Ракић је интервјуу за „Политику” изјавио и да је једино око чега су албански политичари до сада били сложни потискивање утицаја Србије из јужне покрајине и обесправљивање српског народа на КиМ. Један од начина да се ова права умање управо би могло бити и одлагање оснивања ЗСО.
Коначно, у медијима у Србији више пута се појављивала информација да ће се на потерници Специјалног суда у Хагу наћи и Даут Харадинај, брат Рамуша Харадинаја, кандидата блока ПАН за премијера. А директор Међународне адвокатске коморе са седиштем у Лондону Марк Елис навео је да је за успех суда кључно да постоји функционална влада. Остаје међутим отворено питање како ће влада, ако је заиста формира овај блок, у потпуности испуњавати све обавезе према суду у којем ће бити терећени некадашњи команданти ОВК, будући да „ратну коалицију” чине ДПК чији је оснивач актуелни косовски председник Хашим Тачи, затим Харадинајев АБК и Иницијатива за Косово Фатмира Љимаја.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


