Kosovo bez vlade i bez teških odluka

Beskrajne prepirke i razmena optužbi između predstavnika bloka PAN, ili „ratne koalicije”, zatim pokreta „Samoopredeljenje”, ali i koalicije oko Demokratskog saveza Kosova odlazećeg premijera Ise Mustafe, dovele su do potpunog zastoja. Poslanici PAN-a ni juče se nisu pojavili u skupštinskoj sali, a bez njih je nemoguće da sednica bude nastavljena jer kao pobednici izbora treba da predlože predsednika skupštine. Njihovog kandidata za ovo mesto Kadrija Veseljija, koji je i šef Demokratske partije Kosova, ne podržavaju ostale albanske snage, što znači da nema većinu neophodnu da ponovo dođe na čelo parlamenta.

A izbor predsednika skupštine tek je prvi korak ka formiranju vlade odgovorne za donošenje odluka na koje se Priština ranije obavezala. Ključne stavke su saradnja kosovskih vlasti sa Specijalnim sudom u Hagu koji će procesuirati i bivše pripadnike OVK, zatim formiranje Zajednice srpskih opština, dogovoreno u Briselu još 2013, i demarkacija granice s Crnom Gorom. Ako budu raspisani novi parlamentarni izbori koji bi bili održani uz lokalne tek 22. oktobra, rešavanje ovih pitanja bilo bi ponovo odloženo.

Zabrinutost zbog zastoja zvanično je izrazila i međunarodna zajednica. Ambasade Kvinte do sada su više puta pozivale na formiranje parlamentarne većine. Potom je američki ambasador u Prištini Greg Delavi naveo da je razočaran trenutnom situacijom, ali i da veruje da još ima vremena i da je „za Kosovo važno da dobije skupštinu i funkcionalnu vladu što pre, jer bi to doprinelo rešavanju nekih hitnih problema”.

Za to vreme predstavnici Srpske liste, kojoj u skupštini pripada devet od deset poslaničkih mandata rezervisanih za Srbe s KiM, ponavljaju da oni neće kočiti formiranje institucija u Prištini, niti će podsticati trzavice među albanskim partijama. Predsednik Srpske liste Goran Rakić je intervjuu za „Politiku” izjavio i da je jedino oko čega su albanski političari do sada bili složni potiskivanje uticaja Srbije iz južne pokrajine i obespravljivanje srpskog naroda na KiM. Jedan od načina da se ova prava umanje upravo bi moglo biti i odlaganje osnivanja ZSO.

Konačno, u medijima u Srbiji više puta se pojavljivala informacija da će se na poternici Specijalnog suda u Hagu naći i Daut Haradinaj, brat Ramuša Haradinaja, kandidata bloka PAN za premijera. A direktor Međunarodne advokatske komore sa sedištem u Londonu Mark Elis naveo je da je za uspeh suda ključno da postoji funkcionalna vlada. Ostaje međutim otvoreno pitanje kako će vlada, ako je zaista formira ovaj blok, u potpunosti ispunjavati sve obaveze prema sudu u kojem će biti terećeni nekadašnji komandanti OVK, budući da „ratnu koaliciju” čine DPK čiji je osnivač aktuelni kosovski predsednik Hašim Tači, zatim Haradinajev ABK i Inicijativa za Kosovo Fatmira Ljimaja.