Немци посвађани око трошка за НАТО

Међутим, како се приближавају немачки савезни парламентарни избори, поделе у немачкој влади су врло јасне, при чему демохришћански блок (ЦДУ-ЦСУ) канцеларке Ангеле Меркел обећава да ће Немачка до 2024. издвајати на одбрану два одсто БДП-а, што је прокламовани циљ алијансе, док социјалдемократе (СПД) Мартина Шулца то категорично одбијају.

Лидери држава чланица Северноатлантске алијансе су се најпре у Риги 2006. а потом и у Велсу 2014. обавезали да им је циљ да годишње на одбрану троше два одсто БДП-а, али ни са недавним повећањем немачка издвајања на одбрану никако нису успела да прескоче 1,26 одсто БДП-а. Како се приближава 24. септембар, када Немачка гласа за нове представнике у Бундестагу, питање трошења новца пореских обвезника на Бундесвер постала је једна од горућих предизборних тема, која је заправо странке поделила на две могуће постизборне коалиције – демохришћанско-либералну и лево оријентисану.

Актуелна демохришћанска министарка одбране Урсула фон дер Лајен обећава да ће војни буџет повећати на два одсто БДП-а до 2024. те да ће окончати лоше стање у Бундесверу, који су протеклих година дрмале афере. Демохришћанима традиционално блиска Либералдемократска партија (ФДП) истиче да је „неограничено” уз алијансу, при чему у изборном програму истиче повећање војног буџета до 2024, али без помињања фамозна два процента.

Насупрот њима, шеф СПД-а Мартин Шулц сматра да је повећавање војног буџета на 70 милијарди „сулудо”. И његов претходник на челу СПД-а, а сада шеф немачке дипломатије Зигмар Габријел сматра да је новaц боље уложити у образовање.

Шефа посланичке групе СПД-а у Бундестагу, Томас Оперман, и Шулц су у ауторском тексту за „Рајнише пост” навели да би повећањем буџета на 70 милијарди евра немачка војска постала највећа у Европи, те да је то лоша идеја „због прошлости” Немачке.

Опозициони Зелени и Левица су сагласни са ставом СПД-а, с тим што Зелени страхују од трке у наоружању, а Левица се залаже за распуштање НАТО-а и разоружање. Десничари из Алтернативе за Немачку захтевају да се врати војна обавеза, повећа утицај Европе у НАТО и „поврати приправност немачке војске”, али не наводе да ли би гласали за повећање војног буџета.

Иако се у јеку предизборне борбе споре око НАТО-а, актуелне партнере у влади спаја став да би требало ићи ка формирању јединствене војске Европске уније. Тако је актуелна немачка влада у сарадњи са француском владом почела израду плана о успостављању ближе европске војне сарадње.

Према недавном открићу недељног издања „Франкфуртер алгемајне цајтунга”, део те сарадње би требало да буде 20 до 25 чланица ЕУ, при чему је циљ Берлина и Париза да ЕУ успостави „стратешку аутономију” у оквиру НАТО-а, то јест да оружане снаге ЕУ буду независне од алијансе, која ће и даље бити њихов „камен темељац колективне одбране”. Засад је неизвесно да ли ће у овој врсти војне сарадње учествовати Пољска, али лист истиче да су остале чланице Вишеградске четворке спремне да то ураде.

Иако је планирано да крајем септембра висока представница за спољне односе и безбедносну политику ЕУ Федерика Могерини изнесе чланицама ЕУ конкретан предлог ове врсте сарадње, према писању франкфуртског листа, заправо Немци и Французи раде на утврђивању услова које ће морати да испуне државе чланице ЕУ да би приступиле овом својеврсном војном блоку у оквиру ЕУ и НАТО.

Берлин и Париз су у листи ових услова навели да ће земље морати да издвајају два одсто БДП-а на буџета за одбрану и да сносе 20 одсто трошкова почетних улагања у ову својеврсну војску ЕУ. То би заправо значило да Немци намеравају да се обавежу да годишње на одбрану дају и више од спорних 70 милијарди евра.