Nemci posvađani oko troška za NATO

Međutim, kako se približavaju nemački savezni parlamentarni izbori, podele u nemačkoj vladi su vrlo jasne, pri čemu demohrišćanski blok (CDU-CSU) kancelarke Angele Merkel obećava da će Nemačka do 2024. izdvajati na odbranu dva odsto BDP-a, što je proklamovani cilj alijanse, dok socijaldemokrate (SPD) Martina Šulca to kategorično odbijaju.

Lideri država članica Severnoatlantske alijanse su se najpre u Rigi 2006. a potom i u Velsu 2014. obavezali da im je cilj da godišnje na odbranu troše dva odsto BDP-a, ali ni sa nedavnim povećanjem nemačka izdvajanja na odbranu nikako nisu uspela da preskoče 1,26 odsto BDP-a. Kako se približava 24. septembar, kada Nemačka glasa za nove predstavnike u Bundestagu, pitanje trošenja novca poreskih obveznika na Bundesver postala je jedna od gorućih predizbornih tema, koja je zapravo stranke podelila na dve moguće postizborne koalicije – demohrišćansko-liberalnu i levo orijentisanu.

Aktuelna demohrišćanska ministarka odbrane Ursula fon der Lajen obećava da će vojni budžet povećati na dva odsto BDP-a do 2024. te da će okončati loše stanje u Bundesveru, koji su proteklih godina drmale afere. Demohrišćanima tradicionalno bliska Liberaldemokratska partija (FDP) ističe da je „neograničeno” uz alijansu, pri čemu u izbornom programu ističe povećanje vojnog budžeta do 2024, ali bez pominjanja famozna dva procenta.

Nasuprot njima, šef SPD-a Martin Šulc smatra da je povećavanje vojnog budžeta na 70 milijardi „suludo”. I njegov prethodnik na čelu SPD-a, a sada šef nemačke diplomatije Zigmar Gabrijel smatra da je novac bolje uložiti u obrazovanje.

Šefa poslaničke grupe SPD-a u Bundestagu, Tomas Operman, i Šulc su u autorskom tekstu za „Rajniše post” naveli da bi povećanjem budžeta na 70 milijardi evra nemačka vojska postala najveća u Evropi, te da je to loša ideja „zbog prošlosti” Nemačke.

Opozicioni Zeleni i Levica su saglasni sa stavom SPD-a, s tim što Zeleni strahuju od trke u naoružanju, a Levica se zalaže za raspuštanje NATO-a i razoružanje. Desničari iz Alternative za Nemačku zahtevaju da se vrati vojna obaveza, poveća uticaj Evrope u NATO i „povrati pripravnost nemačke vojske”, ali ne navode da li bi glasali za povećanje vojnog budžeta.

Iako se u jeku predizborne borbe spore oko NATO-a, aktuelne partnere u vladi spaja stav da bi trebalo ići ka formiranju jedinstvene vojske Evropske unije. Tako je aktuelna nemačka vlada u saradnji sa francuskom vladom počela izradu plana o uspostavljanju bliže evropske vojne saradnje.

Prema nedavnom otkriću nedeljnog izdanja „Frankfurter algemajne cajtunga”, deo te saradnje bi trebalo da bude 20 do 25 članica EU, pri čemu je cilj Berlina i Pariza da EU uspostavi „stratešku autonomiju” u okviru NATO-a, to jest da oružane snage EU budu nezavisne od alijanse, koja će i dalje biti njihov „kamen temeljac kolektivne odbrane”. Zasad je neizvesno da li će u ovoj vrsti vojne saradnje učestvovati Poljska, ali list ističe da su ostale članice Višegradske četvorke spremne da to urade.

Iako je planirano da krajem septembra visoka predstavnica za spoljne odnose i bezbednosnu politiku EU Federika Mogerini iznese članicama EU konkretan predlog ove vrste saradnje, prema pisanju frankfurtskog lista, zapravo Nemci i Francuzi rade na utvrđivanju uslova koje će morati da ispune države članice EU da bi pristupile ovom svojevrsnom vojnom bloku u okviru EU i NATO.

Berlin i Pariz su u listi ovih uslova naveli da će zemlje morati da izdvajaju dva odsto BDP-a na budžeta za odbranu i da snose 20 odsto troškova početnih ulaganja u ovu svojevrsnu vojsku EU. To bi zapravo značilo da Nemci nameravaju da se obavežu da godišnje na odbranu daju i više od spornih 70 milijardi evra.