Поштару стигла брачна позивница

Као студент, Негован је у Сопот одлазио у посету тетки и од брата је чуо за девојку из комшилука. Први сусрет Санде Стевановић (1982) и Негована Миленковића (1979) није, међутим, завршен онако како то романтичне душе очекују. Нису разменили бројеве телефона, једно време се нису виђали, а онда су се непланирано срели у кафићу, после чега је, како кажу, „све кренуло”.

Шест година су заједно, а последње три године су подстанари у Београду, у насељу Крњача.

Негован је рођен на Космету, у Гњилану, а детињство је провео у Параћину, где му се налази породична кућа. У Београд је дошао 1998. године да студира Вишу ПТТ школу. После дипломирања, запослио се у пошти у Борчи у којој ради три и по године.

Санда је завршила средњу економску школу и, поред безброј покушаја да пронађе посао и пробног рада који се нигде није евидентирао, њена документа су и даље у Националној служби за запошљавање. Mајка joj је некада радила у предузећу „Јанко Лисјак”, сада је проглашена технолошким вишком, а на истом списку налази се и отац који је радио у обезбеђењу.

За овај пар манифестација „Свадба за маштање” дошла је као право, а можда и једино могуће решење.

– Није нам лако. Моја мајка живи у Параћину, отац ми је умро 1994. године. Санда не може да пронађе посао, не прима плату, а живот у Београду је скуп – казује Негован.

За бесплатно колективно венчање које се 4. маја одржава на платоу испред Старог двора у Београду чули су на телевизији. Пријавили су се, одмах, још у децембру прошле године. Међутим, посебно поверење уливало им је добро искуство пријатеља који су се раније венчали на овакав начин.

– Наш највећи проблем је што ја немам посао. Два месеца сам радила као помоћни радник у пошти, отпустили су ме јер, како кажу, није било више потребе за мојим радом. Преко омладинске задруге сам радила у бутицима, парфимеријама. Газде захтевају пробни рад, а у ствари само те искористе да им поспремиш полице и после те без икаквог образложења отпусте – јада се будућа млада.

Она истиче да воли да експериментише у кухињи, док Негован слободно време проводи играјући компјутерске игре и читајући руске класике.

Ако се будућем брачном пару Миленковић не посрећи да реше материјалне проблеме, њихова идеја је да се после венчања из Београда преселе у Параћин.

– Није битно где живиш, него како живиш. Неће нам бити свеједно, али верујемо да су нам доле, ипак, веће шансе за бољи живот – сагласни су Санда и Негован.