Ботокс – опасни еликсир младости

Холивудски тренд – пеглање бора ботоксом стигао је и у Србију. Све више жена, али и мушкараца, подвргава се естетским операцијама или козметичким третманима ради очувања лепоте и младости. Оно што, међутим, већина оних који желе да изгледају млађе и лепше не зна јесте да овај поступак може бити и опасан – уколико се не користи у дозвољеним границама.
Др Миодраг Цолић, директор Центра за опекотине, пластичну и реконструктивну хирургију у Београду, напомиње да су жене и мушкарци на овим просторима опседнути ботоксом, као што су били и Американци пре неколико година. Он објашњава да је убризгавање ботокса у мањим дозама нешкодљиво.

– Третман се састоји од убризгавања токсина ботулина у кожу у естетско-козметичке сврхе, а његово дејство траје од четири до шест месеци. То се ради да би одређени мишићи били онемогућени да се померају. Ботокс се најчешће, осим на челу, убризгава на угловима и делу између очију. Кроз неколико месеци његово дејство престаје – истакао је др Цолић.

Само прошле године у Америци је обављено 11,7 милиона козметичких медицинских интервенција, а третман ботоксом била је најпопуларнија нехируршка козметичка интервенција, јер му се подвргло 2,8 милиона људи. У Србији не постоји статистика о томе колико су новца грађани издвојили за овај, како га неки називају, „еликсир младости”, јер мало ко жели да призна да се подвргао овој нехируршкој интервенцији.

– Најгоре је када неки људи претерају са ботоксом, попут Никол Кидман. Тада добију извештачен изглед, попут мумифицираног, а не схватају да што природније изгледа лице, то је боље. Код неких људи је довољно само једном урадити овај поступак. Цена једног третмана у клиникама је од 300 до 400 евра – рекао је др Цолић.

Како је објавило Удружење потрошача „Паблик ситизен”, ботокс је од новембра 1997. године до децембра 2006. године у Америци изазвао 16 смртних случајева, а 87 људи је због проблема изазваних тим отровом завршило у болници. Америчка Управа за контролу прехрамбених и фармацеутских производа (ФДА) недавно је упозорила на опасност од коришћења ботулина, истичући да пацијенти и лекари морају да буду упознати са евентуалним опасностима и да реагују чим се појаве први нежељени ефекти.

Иако се често могу чути коментари на рачун особа које су одлучиле да се на овај начин улепшају, психолог Александра Јанковић објашњава да не треба осуђивати потребу човека да одржи лепоту.

– Животни век је продужен, границе за успостављање брачне заједнице су померене, па многи људи спорије сазревају – остају изнутра млади, а њихова спољашњост се мења. Долази до несклада између неостварених адолесцентских потреба и реалности, јер живимо у времену у коме је прихватљиво оно што је лепо и атрактивно – истакла је Јанковићева.

Она истиче да код људи постоји тенденција да се укопе у стереотипе, па тако услед развоја пластичне хирургије из клиника излазе људи са идентично направљеним носевима, грудима, ушима, лицима без бора, људи који личе једни на друге.

– Не треба радити нешто против природе, јер у борама су трагови нашег живота, стрепњи, лепих ствари и проблема које смо преживели. Свака интервенција мора да буде у складу са оним ко сте ви – рекла је наша саговорница.

Будући да живимо у ери опседнутости изгледом и да се људи често из радозналости подвргавају свим третманима за које су од пријатеља или комшија чули да су ефикасни, није ни чудо што се пеглање бора спомиње у готово свакој причи. Тако је на зиду једне зграде у престоници недавно освануо графит „Овој земљи је потребна младост”. Испод ових речи неко од пролазника је додао само три речи које много говоре: „Затегните ми боре”.