Хумке туге и опомене

Врбас – Пространа порта српског православног храма Успења пресвете богородице у Куцури, недалеко од Врбаса, била је претесна да прими многобројне житеље овог и околних места који су дошли на последњи испраћај и опело тројици младића – Рада Марчете (16), Дејана Ковачевића (21) и Саше Латиновића (26) – који су трагично настрадали у суботу по подне приликом директног судара „опел сузе” и аутобуса, заједно са својим сапутницима Александром Хорњаком (26), такође из овог села и Врбашанком Александром Глазер (22).

У немој колони пролазили су, покрај три одра у сеоској цркви комшије, познаници, пријатељи, кумови, знани и незнани, дубоко ожалошћени грађани. Шок и неверица преовладавали су међу присутнима. Хумке настрадалих, како рече један од говорника који су се опростили од несрећних младића, остаће на том тужном месту „не само као знамења да су некада живели, већ и као стравична опомена свима који икада узму у руке управљач аутомобила”.

У међувремену, на другом крају овог села, у којем већ деценијама у заједништву, слози и надасве добрим комшијским односима живе Срби пореклом из грмечког краја у БиХ и староседеоци Русини, уплакана поворка пратила је до вечног почивалишта, на Католичком гробљу, Александра Хорњака.

Петоро младих људи са овог подручја тако се, игром злехуде судбине, преселило у вечност. На њиховим хумкама остало је прегршт букета свежег цвећа, мноштво венаца, а њиховој најужој родбини тешко бреме незаборава због трагедије која их је задесила.

Необуздани титраји младости, привидна самоувереност, брзина којом су живели и којом су се, на несрећу, кретали у „опел сузи” кобног шестог априлског поподнева на клизавом коловозу, па – изгледа – и прекомерна доза алкохола, сурови су биланс њихове трагичне судбине.