Humke tuge i opomene

Vrbas – Prostrana porta srpskog pravoslavnog hrama Uspenja presvete bogorodice u Kucuri, nedaleko od Vrbasa, bila je pretesna da primi mnogobrojne žitelje ovog i okolnih mesta koji su došli na poslednji ispraćaj i opelo trojici mladića – Rada Marčete (16), Dejana Kovačevića (21) i Saše Latinovića (26) – koji su tragično nastradali u subotu po podne prilikom direktnog sudara „opel suze” i autobusa, zajedno sa svojim saputnicima Aleksandrom Hornjakom (26), takođe iz ovog sela i Vrbašankom Aleksandrom Glazer (22).

U nemoj koloni prolazili su, pokraj tri odra u seoskoj crkvi komšije, poznanici, prijatelji, kumovi, znani i neznani, duboko ožalošćeni građani. Šok i neverica preovladavali su među prisutnima. Humke nastradalih, kako reče jedan od govornika koji su se oprostili od nesrećnih mladića, ostaće na tom tužnom mestu „ne samo kao znamenja da su nekada živeli, već i kao stravična opomena svima koji ikada uzmu u ruke upravljač automobila”.

U međuvremenu, na drugom kraju ovog sela, u kojem već decenijama u zajedništvu, slozi i nadasve dobrim komšijskim odnosima žive Srbi poreklom iz grmečkog kraja u BiH i starosedeoci Rusini, uplakana povorka pratila je do večnog počivališta, na Katoličkom groblju, Aleksandra Hornjaka.

Petoro mladih ljudi sa ovog područja tako se, igrom zlehude sudbine, preselilo u večnost. Na njihovim humkama ostalo je pregršt buketa svežeg cveća, mnoštvo venaca, a njihovoj najužoj rodbini teško breme nezaborava zbog tragedije koja ih je zadesila.

Neobuzdani titraji mladosti, prividna samouverenost, brzina kojom su živeli i kojom su se, na nesreću, kretali u „opel suzi” kobnog šestog aprilskog popodneva na klizavom kolovozu, pa – izgleda – i prekomerna doza alkohola, surovi su bilans njihove tragične sudbine.