Трошимо 60 одсто више струје од Европљана

– Када бисмо трошили 100 и мање киловата то би значило да Европљани само пале сијалице. Не укључују фрижидере, машине, климе, компјутере, што није могуће – објаснио је Ружић.

Европски просек потрошње струје је око 250 киловата, што реално јесте мање од српског, али не треба заборавити да се код нас и даље велики број грађана греје на струју, што у Европи није пракса јер је струја знатно скупља и не исплати се.

– У Србији се последњих 15 година потрошња уопште није мењала. Онај ко се греје, или догрева на струју, наставио је то да чини и даље. Још увек системски није решено питање грејања у свим деловима Србије. Осим тога, није се достигао ни планирани ниво гасификације где је било планирано да се око 450.000 домаћинстава у Србији прикључи на гас. Овај енергент користи око 250.000 корисника што је такође разлог веће потрошње струје код нас, истиче наш саговорник.

Један од разлога веће потрошње струје је и лоша енергетска ефикасност зграда, односно, лоша изолација, стари прозори кроз који одлази и до 30 одсто енергије, па се и они који имају централно грејање, зими догревају на струју, истиче он и додаје да на већу потрошњу утичу и стари, дотрајали кућни апарати.

Најновије анализе показују да је око 35 одсто грађана у последњих неколико година уградило нову столарију и топлотну изолацију што је свакако смањило потрошњу. Истраживање „Нинамедије” показало је да 62 одсто грађана нема уграђену изолацију и то највише у Београдском региону, а као основни разлог за штедњу електричне енергије 86 одсто њих наводи мањи рачун па самим тим и мање пара за плаћање струје. На питање шта би их додатно мотивисало да штеде струју, трећина грађана Србије није знала да одговори.

Рачуне диктира потрошња, па је више од трећине испитаника навело да води рачуна да не улази у црвену зону и да више користи јефтиније тарифе, плаву и зелену. Ако се бојлер укључује само ноћу када је струја четири пута јефтинија може да смањи и до 30 посто рачун за струју.

Стефан Сикимић, инжењер електротехнике, говорећи о начинима како свако домаћинство у Србији може да уштеди рационалним коришћењем кућних апарата, истиче да само један центиметар леда у фрижидеру повећава потрошњу овог апарата за десет одсто, те је неопходно, поручује, редовно отапати фрижидер.

– Најосновније је и да обичне сијалице заменимо штедљивим лед сијалицама које трају и до шест пута дуже и могу да се рециклирају. Телевизор, на пример, иако је искључен троши 24 одсто енергије, те га је потребно искључити из струје након изласка из стана – објаснио је он.

На питање колико је у овом часу реална цена струје у Србији, Ружић каже, да треба објаснити шта је то реално.

– Реална цена није и тржишна, која зависи од односа понуде и тражње, па је киловат пре неколико година на берзи коштао 14 центи, а када је почела економска криза пао је на осам или девет. Када се говори о економски оправданој цени то значи да је реч о цени која осим тога што покрива трошкове производње струје из угља или воде и трошкове запослених и механизације, омогућава у овом случају ЕПС-у да од те цене може нешто и да инвестира. Код нас то није случај – каже он.

Економски оправдана цена струје требало би у Србији да буде око 7,5 до осам центи. Она је сада око 4,5 за домаћинства и око 5,9 за индустрију. Подаци показују да је у ЕУ струја најскупља у Данској, најјевтинија у Бугарској. Према куповној моћи струја за домаћинства најскупља је на Кипру, у Немачкој и Пољској, док је релативно јевтинија у Француској и Румунији.