Турска подиже „зид безбедности” према Ирану
У Анкари је званично потврђено: Турска је почела да подиже „дувар безбедности” према суседном Ирану како би спречила упаде курдских милитаната – „терориста”, како их називају турске власти – из суседне земље. У исто време, радови на подизању бетонске међе на граници према Сирији увелико се приводе крају.
То ће бити један од најдужих зидова који је последњих деценија подигнут у свету.
„Подизањем зида према Ирану желимо да, пре свега, спречимо упаде терориста Радничке парије Курдистана (ПКК), који у суседној земљи имају своје логоре”, каже Сулејман Елбан, гувернер пограничне провинције Агри.
Бетонски зид ће бити висок три метра и градиће се на 150 од укупно 500 километара дуге границе према Ирану. У једном делу биће пробијен „пут безбедности” којим ће војска и полиција патролирати како би спречили повремене упаде и атаке.
Од 900 километара границе са Сиријом, досад је зид подигнут на 590 километара. На тај начин Анкара жели да обузда кретање припадника Исламске државе и курдске ПКК, као и избеглица које су после доласка „арапског пролећа” на Блиски исток преплавили Анадолију у покушају да се докопају „бољег живота” на западу Европе.
После пада Берлинског зида пре три деценије, све до скоро, наивно се веровало да је време физичког раздвајања народа отишло у историју. Али, тешка економска и политичка криза, која последњих година погађа свет, потврдује да је то била кратковида процена. Турска у томе није никакав изузетак: она се на тај начин брани од терориста, а Европа и свет од избеглица. Последњих година зидови ничу на све четири стране света: у Бугарској, Грчкој, Мађарској, Израелу, између Индије и Пакистана, САД и Мексика.
Када се устоличио у Белој кући, председник Доналд Трамп је саопштио да ће градити зид према Мексику како би зауставио „кријумчарење дроге у САД”. Биће то најдужа баријера на свету после Кинеског зида који има неколико хиљада километара и подизан је вековима. Мексико се противи тим плановима новог шефа Беле куће и, како најављује, неће учествовати у финансирању тог објекта.
Када је са Блиског истока и севера Африке пре пет година кренуо талас избеглица, највећи после Другог светског рата, земље које су се нашле на њиховој рути почеле су спас да траже и налазе у подизању препрека на својим границама. Грчка је у јеку економске кризе поставила бодљикаву жицу уз реку Марицу према Турској. Мађарски премијер Виктор Орбан је поставио жицу на граници дугој 170 километара и засад је успео да амортизује прилив миграната. На балканском коридору за избеглице препреке им је поставила и Бугарска.
Израел је ове седмице повукао неуобичајен потез: одлучио је да гради подземни зид око појаса Газе како би пресекао многе тунеле које користи милитантни Хамас за нападе на објекте јеврејске државе коју не признаје.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


