Turska podiže „zid bezbednosti” prema Iranu
U Ankari je zvanično potvrđeno: Turska je počela da podiže „duvar bezbednosti” prema susednom Iranu kako bi sprečila upade kurdskih militanata – „terorista”, kako ih nazivaju turske vlasti – iz susedne zemlje. U isto vreme, radovi na podizanju betonske međe na granici prema Siriji uveliko se privode kraju.
To će biti jedan od najdužih zidova koji je poslednjih decenija podignut u svetu.
„Podizanjem zida prema Iranu želimo da, pre svega, sprečimo upade terorista Radničke parije Kurdistana (PKK), koji u susednoj zemlji imaju svoje logore”, kaže Sulejman Elban, guverner pogranične provincije Agri.
Betonski zid će biti visok tri metra i gradiće se na 150 od ukupno 500 kilometara duge granice prema Iranu. U jednom delu biće probijen „put bezbednosti” kojim će vojska i policija patrolirati kako bi sprečili povremene upade i atake.
Od 900 kilometara granice sa Sirijom, dosad je zid podignut na 590 kilometara. Na taj način Ankara želi da obuzda kretanje pripadnika Islamske države i kurdske PKK, kao i izbeglica koje su posle dolaska „arapskog proleća” na Bliski istok preplavili Anadoliju u pokušaju da se dokopaju „boljeg života” na zapadu Evrope.
Posle pada Berlinskog zida pre tri decenije, sve do skoro, naivno se verovalo da je vreme fizičkog razdvajanja naroda otišlo u istoriju. Ali, teška ekonomska i politička kriza, koja poslednjih godina pogađa svet, potvrduje da je to bila kratkovida procena. Turska u tome nije nikakav izuzetak: ona se na taj način brani od terorista, a Evropa i svet od izbeglica. Poslednjih godina zidovi niču na sve četiri strane sveta: u Bugarskoj, Grčkoj, Mađarskoj, Izraelu, između Indije i Pakistana, SAD i Meksika.
Kada se ustoličio u Beloj kući, predsednik Donald Tramp je saopštio da će graditi zid prema Meksiku kako bi zaustavio „krijumčarenje droge u SAD”. Biće to najduža barijera na svetu posle Kineskog zida koji ima nekoliko hiljada kilometara i podizan je vekovima. Meksiko se protivi tim planovima novog šefa Bele kuće i, kako najavljuje, neće učestvovati u finansiranju tog objekta.
Kada je sa Bliskog istoka i severa Afrike pre pet godina krenuo talas izbeglica, najveći posle Drugog svetskog rata, zemlje koje su se našle na njihovoj ruti počele su spas da traže i nalaze u podizanju prepreka na svojim granicama. Grčka je u jeku ekonomske krize postavila bodljikavu žicu uz reku Maricu prema Turskoj. Mađarski premijer Viktor Orban je postavio žicu na granici dugoj 170 kilometara i zasad je uspeo da amortizuje priliv migranata. Na balkanskom koridoru za izbeglice prepreke im je postavila i Bugarska.
Izrael je ove sedmice povukao neuobičajen potez: odlučio je da gradi podzemni zid oko pojasa Gaze kako bi presekao mnoge tunele koje koristi militantni Hamas za napade na objekte jevrejske države koju ne priznaje.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
