Србија плаћа косовски дуг до 2041.

– Ово је­сте спе­ци­фич­но, Ср­би­ја пла­ћа тај дуг јер Ко­со­во сма­тра де­лом сво­је те­ри­то­ри­је – об­ја­сни­ла је пре ме­сец да­на Јор­го­ван­ка Та­ба­ко­вић, гу­вер­нер На­род­не бан­ке Ср­би­је, на за­јед­нич­кој кон­фе­рен­ци­ји за но­ви­на­ре са ше­фом Ми­си­је ММФ-а Џеј­мсом Ру­фом и ми­ни­стром фи­нан­си­ја Ду­ша­ном Ву­јо­ви­ћем.

Пре­ма по­да­ци­ма ко­је је наш лист до­био од На­род­не бан­ке, оба­ве­зе Ко­со­ва и Ме­то­хи­је по осно­ву јав­ног спољ­ног ду­га ко­је је Ср­би­ја пре­у­зе­ла по ре­про­гра­ми­ра­ним спо­ра­зу­ми­ма за­кљу­че­ним од 2002. до 2005. го­ди­не из­но­си­ле су око 927,17 ми­ли­о­на евра, ра­чу­на­то по кур­су на дан 31. јул 2017. Од 2002. до 31. ју­ла ове го­ди­не Ср­би­ја је од на­ве­де­не су­ме от­пла­ти­ла 644,78 ми­ли­о­на евра – 212,70 ми­ли­о­на евра глав­ни­це и 432,08 евра по осно­ву ка­ма­те.

Реч је, да­кле, о нов­цу ко­ји је ис­пла­ћен из бу­џе­та, што зна­чи да су та сред­ства при­ку­пље­на од по­ре­ских об­ве­зни­ка на те­ри­то­ри­ји цен­трал­на Ср­би­је и По­кра­ји­не Вој­во­ди­не.

Где је на Ко­со­ву по­тро­ше­но 927,17 ми­ли­о­на евра, пре­ра­чу­на­то по са­да­шњем кур­су?

Пре­ма пи­са­њу ал­бан­ских ауто­ра, а то се и у Бе­о­гра­ду до­бро зна, од на­ве­де­не су­ме нај­ви­ше је уло­же­но у из­град­њу тер­мо­е­лек­тра­не „Ко­со­во Б” и по­вр­шин­ске ко­по­ве угља „Бе­ла­ће­вац” и „До­бро се­ло”. Сле­де ин­ве­сти­ци­је „Треп­че” – Елек­тро­ли­за цин­ка, Фа­бри­ка аку­му­ла­то­ра, Фа­бри­ка ба­те­ри­ја у Гњи­ла­ну и „Ме­та­лац”у Ђа­ко­ви­ци. За­тим из­град­ња ком­плек­са „Фе­ро­никл”, „Бал­кан” у Су­вој Ре­ци, Ин­ду­стри­ја син­те­тич­ких вла­ка­на „Прин­текс” у При­зре­ну, Фа­бри­ка шав­них це­ви у Уро­шев­цу, Фа­бри­ка ра­ди­ја­то­ра у Гњи­ла­ну и Же­ле­знич­ко-тран­спорт­но пред­у­зе­ће. 

Ми­ро­љуб Ла­бус, по­чет­ком 2002. го­ди­не, у свој­ству пот­пред­сед­ни­ка Вла­де Са­ве­зне Ре­пу­бли­ке Ју­го­сла­ви­је, из­ја­вио је да не­ће од­у­ста­ти од зах­те­ва да се Ср­би­ја осло­бо­ди ба­рем де­ла ко­сов­ског ду­га.

„Ми има­мо ад­ми­ни­стра­тив­ну упра­ву Ун­ми­ка на Ко­со­ву. Та ад­ми­ни­стра­ци­ја је од­ре­ди­ла по­ре­зе, ца­ри­не на Ко­со­ву, али не же­ли ни на ко­ји на­чин да уче­ству­је у ис­пла­ти свог де­ла ду­га. Ја сам по­ку­шао да у ве­зи с тим раз­го­ва­рам с Ха­кру­пом (бив­ши ад­ми­ни­стра­тор УН на КиМ), пи­сао сам и Ко­фи­ју Ана­ну. Они не же­ле да при­зна­ју тај дуг, сма­тра­ју да је то про­блем Ср­би­је. Ср­би­ја не­ма фи­скал­них при­хо­да, и то је про­блем о ко­јем ће­мо мо­ра­ти да раз­го­ва­ра­мо”, ка­зао је Ла­бус у раз­го­во­ру за Б92.

Др Бо­рис Бе­го­вић је у свом тек­сту за на­ше „По­гле­де” ма­ја 2013. под на­сло­вом „Ко­со­во – нај­ску­пљи срп­ски дуг” са­оп­штио је јав­но­сти ка­ко су се раз­го­во­ри на ову те­му с Ун­ми­ком за­вр­ши­ли.

„Ка­да је од Ун­ми­ка за­тра­же­но да се из ко­сов­ског бу­џе­та пла­ћа­ју на­кна­де из ко­јих ће се сер­ви­си­ра­ти део ду­га ко­ји се од­но­си на Ко­со­во и Ме­то­хи­ју, од­го­во­ре­но је да Ун­мик не­ма ман­дат за та­ко не­што”, ја­сан је био Бе­го­вић. 

На пре­го­во­ри у Бе­чу (2006–2007), ко­ји су прет­хо­ди­ли Ах­ти­са­ри­је­вом пла­ну, на ко­ји­ма је Бе­го­вић био члан на­ше пре­го­ва­рач­ке де­ле­га­ци­је, пи­та­ње ко­сов­ског ду­га по­но­во до­ла­зи на днев­ни ред. Срп­ска де­ле­га­ци­ја је из­не­ла сво­је пред­ло­ге. Пр­во, да се од­ре­ди да­тум ре­ше­ња и да се до­го­вор од­но­си на све оно што се до­го­ди­ло пре тог да­ту­ма. Дру­го, да се глав­ни­ца ка­ква је у том тре­нут­ку пре­не­се на при­штин­ске ор­га­не вла­сти, да се Ср­би­ји на­док­на­ди це­ло­ку­пан из­нос (глав­ни­ца плус ка­ма­та) ко­ји је пла­ти­ла до тог да­ту­ма (ни­је се ин­си­сти­ра­ло на то­ме ко тре­ба да пла­ти) и да се Ср­би­ји пла­ти она ка­ма­та ко­ју би мо­гла да до­би­је на сред­ства ко­ја је ис­ко­ри­сти­ла на сер­ви­си­ра­ње ко­сов­ског де­ла свог ду­га. 

„Сва­ки пут ка­да су из­но­ше­ни ти пред­ло­зи при­штин­ска де­ле­га­ци­је је из­ла­зи­ла на кон­сул­та­ци­је и вра­ћа­ла се с ва­тре­ним по­ли­тич­ким го­во­ри­ма ти­па не­ће­мо ми да вра­ћа­мо кре­ди­те из ко­јих је ку­по­ва­но оруж­је ко­јим су уби­ја­на ал­бан­ска де­ца. За­и­ста ви­со­ке ме­ђу­на­род­не фи­нан­си­је. Не­за­ви­сно од тог ама­тер­ског по­зо­ри­шта, Ах­ти­са­ри­јев план је ува­жио пр­ва два од три срп­ска зах­те­ва. И он­да – ни­шта”, ко­мен­та­ри­сао је Бе­го­вић у свом тек­сту. 

Го­ди­шња ра­та ко­сов­ског ду­га у то вре­ме из­но­си­ла је око је­дан од­сто бу­џе­та Ср­би­је. Не­над По­по­вић, шеф Еко­ном­ског ти­ма за Ко­со­во и Ме­то­хи­ју у вла­ди Во­ји­сла­ва Ко­шту­ни­це, у фе­бру­а­ру 2008. го­ди­не је из­ја­вио: „Ср­би­ја не мо­же да до­зво­ли да јој се због ма­ње од јед­ног про­цен­та бу­џе­та спо­чи­та да се од­ре­кла Ко­со­ва. Та­ко­ђе, пре­стан­ком от­пла­те ду­га Ср­би­ја би пре­кр­ши­ла ме­ђу­на­род­не оба­ве­зе, а од­но­си на­ше зе­мље с кре­ди­то­ри­ма и по­ве­ри­о­ци­ма би­ли би на­ру­ше­ни. Угро­жен би био и кре­дит­ни реј­тинг на­ше зе­мље, што би, у не­га­тив­ном сми­слу, осе­ти­ли сви гра­ђа­ни.”

Из На­род­не бан­ке на­по­ми­њу да оба­ве­зе Ко­со­ва и Ме­то­хи­је ко­је је по ре­про­гра­ми­ра­ним спо­ра­зу­ми­ма пре­у­зе­ла Ре­пу­бли­ка Ср­би­ја до­спе­ва­ју пре­ма стра­ним кре­ди­то­ри­ма до 2041. го­ди­не. И то: пре­ма Лон­дон­ском клу­бу – до но­вем­бра 2024. го­ди­не, Ме­ђу­на­род­ној бан­ци за об­но­ву и раз­вој (ИБРД) – до де­цем­бра 2031, Ку­вај­ту – до ју­ла 2034. и Па­ри­ском клу­бу зе­ма­ља по­ве­ри­ла­ца – до мар­та 2041.